БРИТАНСКИ ТЕЛЕГРАФ РАЗБИЈА МИТ О "ЗВУЧНОМ ТОПУ" И "САРАЈЕВО САФАРИЈУ": Без икаквих доказа месецима су лажно пресуђивали Вучићу

НАКОН саопштења Вишег јавног тужилаштва у Београду да су истргом дошли до доказа да је лаж о звучном топу планирана још у јануару, месец и по дана пре блокадерског скупа 15. марта, пише и британски Телеграф. Њихов текст преносимо у целости.

БРИТАНСКИ ТЕЛЕГРАФ РАЗБИЈА МИТ О ЗВУЧНОМ ТОПУ И САРАЈЕВО САФАРИЈУ: Без икаквих доказа месецима су лажно пресуђивали Вучићу

Фото: Printscreen TV Pink

"У марту прошле године, свету је представљена једноставна морална драма. Стотине хиљада мирних демонстраната окупило се у Београду. Мистериозан звук изазвао је панику . У року од неколико сати, друштвене мреже, активисти и велики део међународне штампе дошли су до уверљивог закључка: влада председника Александра Вучића употребила је илегално звучно оружје против сопствених грађана.

Прича се брзо ширила јер се уклапала у постојећи наратив. Српски председник је дуго био у улози европског ауторитарца: превише близак Москви, недовољно ентузијастичан према Бриселу и превише доминантан код куће. „Звучни топ“ је постао савршен симбол модерног нелиберализма.

Проблем је у томе што је сигурност претходила потрази за доказима. У неким круговима, докази су третирани као сувишни у односу на потребе.

У стварности, до данас ниједан суд или независна истрага нису дефинитивно утврдили да је коришћено звучно оружје. Чак је и Европски суд за људска права, док је налагао Србији као привремену меру предострожности да спречи било какву будућу употребу звучних уређаја за контролу масе, експлицитно нагласио да не износи став о томе да ли је такво оружје заиста коришћено 15. марта. Та кључна квалификација привукла је само делић пажње која је посвећена првобитној тврдњи.

Фото: Принтскрин

Сада је прича постала још компликованија.

Српски тужиоци су покренули истрагу на основу докумената заплењених са Универзитета у Београду током истраживања другог случаја, који изгледа показују дискусије, одржане два месеца пре протеста 15. марта, о „звучном топу“. Према речима тужилаца, учесници су чак разговарали о политичком утицају који би такав инцидент имао на међународном нивоу, укључујући и то да би изазвао „масовну реакцију Брисела“. 

Другим речима, појава несразмерне силе, која би изазвала међународну осуду, помогла би, а не нашкодила циљу демонстраната. Циљ демонстраната, према речима тужилаца, био је „да симулирају употребу 'соничног топа' од стране државних власти“ како би изазвали „панику у јавности и страх међу грађанима“ што би на крају генерисало довољан притисак из иностранства и хаос код куће да доведе до колапса изабране владе.

Студентски представници, који изгледа не оспоравају аутентичност докумената, кажу да се они односе на ранији протест. Можда су потпуно у праву. И можда документи на крају неће ништа доказати.

Али управо је то поента.

Постојање супротстављених објашњења требало би да подстакне опрез, а не сигурност. Уместо тога, велики део коментара о Србији показао је супротан инстинкт, а оптужбе се представљају као чињенице.

Ово није само српски проблем. Он одражава ширу западну навику поделе глобалне политике на хероје и зликовце. Демонстранти се сматрају врлима; стога се свака оптужба против владе третира као веродостојна. Вучић је приказан као ауторитар; стога се свако порицање одбацује као пропаганда. Не остаје ни трага сложености. 

Афера „сонични топ“ није једини пример ове тенденције. Последњих месеци, неки од Вучићевих критичара покушали су да га повежу са језивим оптужбама о „сарајевском сафарију“ у вези са богатим странцима који су наводно плаћали да пуцају на цивиле током опсаде Сарајева. Ове тврдње – међу најгротескнијим које су се појавиле из балканских ратова – оспорили су бивши британски војници који су служили у Сарајеву, од којих су неки одбацили „снајперски туризам“ као „урбани мит“ и довели у питање да ли би то било логистички могуће. 

Ипак, оптужбе су доспеле на насловне стране широм Европе и понављане су са изузетним самопоуздањем. Прошле недеље, италијански тужиоци који су истраживали аферу признали су да су до сада прикупљени докази углавном посредни и недовољни за покретање суђења. Ова епизода је подсетник да нам обим оптужбе не говори ништа о њеној истинитости.

Председник Вучић није ван сваке критике, нити би требало да легитимна питања о догађајима од 15. марта нестану само зато што су тужиоци покренули нову линију истраге.

Али ни он не би требало да се сматра кривим јер многи у Бриселу не могу да толеришу његову политику вишестраног сврставања.

Србија заузима изузетно тежак геополитички положај, балансирајући односе са Европском унијом, Русијом, Кином и Сједињеним Државама, док истовремено покушава да очува регионалну стабилност и економски раст. Под Вучићем, земља је привукла значајне стране инвестиције, модернизовала своју инфраструктуру и одржала један од најјачих рекорда раста на Балкану. Милиони српских бирача настављају да подржавају Вучића не зато што су жртве лажне свести, већ зато што верују да он нуди стабилност у све турбулентнијем свету.

То заслужује признање, чак и од његових критичара.

Иронија је у томе што либералне демократије с правом инсистирају на правичном поступку, претпоставци невиности и доказима пре пресуде. Па ипак, када суде о владама које не воле, ти стандарди имају невероватну тенденцију да испаре.

Ако су оригиналне оптужбе за звучно оружје заслуживале све наслове, оне су такође захтевале истрагу уместо тренутне осуде. А ако нови докази покрећу озбиљна питања о преовлађујућем наративу, и то заслужује подједнако значајну пажњу.

Кредибилитет не зависи од тога да ли сте увек у праву, већ од спремности да ревидирате закључке када чињенице постану компликованије.

Звучна мистерија Србије можда се ипак разреши на један или други начин. Сви они који су журили саf судом требало би, ако се покаже да нису у праву, да имају понизности да то признају", наводи се у тексту британског Телеграфа

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: Немачка главна база за производњу оружја за Украјину Чека се реакција Москве

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве

НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.

13. 07. 2026. у 12:47

Коментари (0)

ТОС ПРОМОВИШЕ ЛЕТОВАЊЕ У СРБИЈИ: Када детаљно упознате наше прелепе планине, нема шансе да им одолите