Како препознати интернет превару?

ИЗ дана у дан сведоци смо бројних интернет превара.

Foto: Shutterstock

Од наводног обавештења да имамо пошиљку коју можемо пратити кликом на линк, или да нисмо уплатили рачун за омиљени серијски програм, хитно одговоримо на невероватну понуду за посао, или могућност да зарадимо инвестирајући у акције великих компанија које нам „нуде“ познате личности из света спорта или уметности, па све до тога да нам пословни клијент „пошаље“ невероватну понуду. Са напретком вештачке интелигенције, интернет преваре добијају све „савршенију“ форму. Постају изузетно суптилне, тешко се препознају, и делују у правом смислу, као веродостојан „мамац“ да велики број људи кликне на њих. Злоупотреба информационих технологија има далекосежне последице и зато је опрез и добра информисаност, тј. дигитална писменост кључ у сузбијању ширења сумњивог и злонамерног садржаја.

Шта је пхисхинг или „пецање“?

Сајбер криминалци служе се различитим методама, алатима и каналима како би противправно прибавили новац, украли нечији идентитет или остварили одређену корист. Пхисхинг представља један од највећих сигурносних ризика из области информационе безбедности, а електронска пошта, као механизам за крађу података, креденцијала и уопште компромитовање података корисника, један је од најчешће коришћених. Крајњи циљ је да се од корисника који се „упецао“ украду финансијска средства са банковних рачуна, да се наведу на куповину непостојеће робе/услуге, да се злоупотребе подаци са личних докумената или банковних картица и др.

Где све можемо наићи на интернет превару или пхисхинг?

На нашем телефону или рачунару, најчешће у виду СМС-а, е-маил, видео игрица, огласа или чета на друштвеним мрежама.

Поставља се питање – како са сигурношћу можемо да утврдимо да је неки садржај интернет превара?

* Прво и основно, пре уласка у детаљну проверу свих информација, важно је да се на сумњиви садржај не кликће, не уносе подаци – попут имена, презимена, броја личне карте, адресе, скенирања пасоша, корисничког имена, лозинке и слично. Сајбер криминалци покушавају да изврше притисак тако да су овакве поруке најчешће насловљене са: „хитно“ „важно упозорење“ „последња прилика“ „велика акција“.
* Потом гледамо ко шаље, проверавамо да ли је е-маил веродостојан или контакт телефон, након тога важно је да све информације проверимо, на пример на сајту компаније која служи као „мамац“ или кроз директну комуникацију са брендом путем различитих контакт форми. Овакве поруке су често генеричке, граматички неисправне, садрже чудне линкове или прилоге.
* Већина интернет превара користи видео или фото материјал генерисан вештачком интелигенцијом, најчешће када су у питању рекламе на друштвеним мрежама које вам нуде разне производе познатих брендова на попустима чак и до 90%, здрава економска логика каже да то не може бити случај тако да је и контекст јако важно узети у обзир.
* Једноставном претрагом на интернет претраживачима лако се може проверити веродостојност понуда и да ли је у питању интернет превара.

Уколико неко ипак постане жртва интернет преваре, шта треба да уради?

Ако постоји сумња да сте угрожени на било који начин, да ће подаци бити злоупотребљени, у зависности од врсте преварне радње, важно је да контактирате надлежну банку и поступите по њиховим упутствима, промените лозинке на вашим налозима, као и да се јавите надлежној испостави Министарства унутрашњих послова, специјалном одељењу за Високо-технолошки криминал како бисте добили све неопходне информације.

Неколико савета како успешно да препознате лажну наградну игру можете прочитати и на следећем линку:  https://www.nis.rs/blog/upozorenje-na-lazne-nagradne-igre/.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације