УЗ ХИТЛЕРА БИЛЕ ГОТОВО СВЕ ДАНАШЊЕ ЧЛАНИЦЕ ЕУ: Негирањем улоге СССР у Другом светском рату Европа скрива болну истину и пориче своје злочине

ДАВНО смо научили да онај ко контролише прошлост - контролише и будућност.

Фото Википедија

Oдмотавање историјског клупка уназад и покушаји искривљавања догађаја из прошлости започели су још касних осамдесетих година прошлог века, из почетка стидљиво и тихо, а после пада Берлинског зида бучније и наметљивије и прерасли су у процес који траје до ових дана са јасним назнакама да се неће зауставити.

На размеђи два века, Европа, или боље речено Европска унија, обавијена новом митолошком маглом и пропагандним димом, потпуно је почела да губи представу о оном што јој се дешавало у прошлости. Ту и тамо, с времена на време, могу да се назру праве намере савременог тумачења "учитељице живота" - скривање непријатне и болне истине и порицање злочина.

Под мотом борбе против тоталитаризма 19. септембра 2019. Европски парламент, поводом 80. годишњице од почетка Другог светског рата, усвојио је резолуцију "О важности очувања историјског сећања за будућност Европе" за коју је гласало 535, а против било 66 посланика. У овом документу се осуђује Пакт о ненападању између Немачке и СССР, који су потписали у Москви 23. августа 1939. Рибентроп и Молотов, и који је уз своје тајне протоколе практично поделио Европу и територије независних држава између ова два тоталитарна режима. Другим речима, европарламентарци су поручили да Други светски рат заправо није почео 1. септембра 1939. већ осам дана раније, 23. августа, када је овај споразум потписан. Та иницијатива је потекла од политичара балтичких земаља и Пољске, а сада смо сведоци да су је прихватили и озбиљни научници, који овај споразум објашњавају да су њиме Хитлеру дефинитивно дате одрешене руке.

ПОТПИСНИЦИ Чембрлен, Дардије, Хитлер и Мусолини после договора у Минхну, Фото Википедија

То накарадно тумачење историјског следа догађаја из друге половине тридесетих година своју промоцију је имало деценију раније, 2009, приликом обележавања 70 година од почетка Другог светског рата. Од тада је ревизионистички мит о изједначавању Хитлера и Стаљина добио право грађанства. Следи једно сасвим банално питање европским парламентарцима и њиховој "теоретској позадини" - чија се застава завијорила на Рајхстагу 1. маја 1945. и чија је армија ослободила Берлин? Значи ли то да ћемо ускоро сазнати да је совјетска армија заправо окупирала немачку престоницу? Око седам милиона совјетских војника учествовало је у ослобађању 10 европских земаља. Без Црвене армије и њених немерљивих жртава, ослобођење Европе од окрутног јарма нацизма било би немогуће. Али, Европа тражи од Русије покајање. Не спомиње ко је протерао Трећи рајх из Пољске.

Ревизионисти историје Европе упорно тврде да је Пољска прва жртва Другог светског рата.

А каква је њена улога у сопственој трагедији можда најбоље сведочи податак да је Црвена армија заробила око 60.000 Пољака који су ратовали на страни Хитлера. Многи од њих су били у саставу СС формација! Међу њима и Јозеф Туск, деда актуелног председника Европског савета Доналда Туска. У Варшави се тврди да су Немци Пољаке присиљавали да ратују за њих, али је историјска истина су у СС јединице примани искључиво добровољци.

СМОТРА Хитлер, Невил Чембрлен и Едуард Дардије уочи потписивања Минхенског споразума, Фото Википедија

Да подсетимо оне који су данас, обнављајући "национално памћење", одједном изгубили историјско памћење да се у рату против СССР, раме уз раме са Хитлером, борила готово цела данашња Европска унија: учествовале војске Италије, Мађарске, Румуније, Финске, Словачке, Хрватске, велики војни контингенти Француске, Пољске, Белгије, Албаније, Вишијевске Француске, Норвешке, Холандије, Белгије, Данске, Шведске, Шпаније... Међу њима су били и Естонци, Латвијци и Литванци, који су имали своје националне дивизије у саставу нациста. Трупе немачких савезника чиниле су готово 30 одсто Хитлерове армаде која је напала СССР.

У јулу 2009. године, у Виљнусу, већ споменута Парламентарна скупштина ОЕБС усвојила је резолуцију "Поновно уједињење подељене Европе...". Овај документ, темпиран да се поклопи са 70. годишњицом избијања Другог светског рата, садржи речи, запањујуће по свом цинизму: "...у двадесетом веку европске земље су искусиле два моћна тоталитарна режима, нацистички и Стаљинов..." Ако следимо ову логику европских посланика, испада да су Хитлер и Стаљин заједно напали Европу. Парламентарни као да су заборавили на 1938. годину и аншлус, припајање Аустрије Немачкој. Заборавили су и Минхенски споразум од 29. септембра те исте 1938, који су потписали Француска, Велика Британија и Италија, када је дозвољено Хитлеру да распарча Стари контнент. Винстон Черчил, када је у мају 1940. дошао на власт, поводом ступања у Минхенски споразум рекао је да су се Невил Чемберлен (премијер Велике Британије) и Едуард Даладје (премијер Француске) одлучили за срамоту, уместо за рат. На крају су имали и срамоту и рат.

ПРОПУСТ Британско-француска делегација, адмирал Тракс и генерал Палас у Москви августа 1939., Фото Википедија

Неку годину пре потписивање минхенског договора Совјети склапају споразум са Француском 2. маја 1935. и Чехословачком 16. маја, о узајамној војној помоћи. На покрет немачких трупа према чехословачким границама СССР је објавио мобилизацију, подигао је приправност војске. Али, Пољска је категорички забранила пролазак преко своје територије совјетским трупама које би кренуле у помоћ Чехословачкој. Објавила је да ће обарати њихове авионе. Пољска, најгрлатији поборник нове историје, која није позвала председнике Русије и Србије на 80-годишњицу обележавања почетка рата, потписала је претходно са Немачком споразум о ненападању. За то време Француска је ћутала иако је имала бројну добро наоружану армију. Да је тада Француска извршила своју уговорну обавезу и војно интервенисала, да су се Британија и Пољска прикључиле, сва је прилика да би нацистички режим био срушен и врата пакла у Европи се не би отворила.

ДОГОВОР Вјачеслав Молотов, министар спољних послова СССР, 1939. у Берлину, Фото Википедија

Чемберлен и Хитлер, одмах после договора у Минхену, потписали су 30. септембра енглеско--немачку декларацију о миру. Два месеца касније, 6. децембра 1938, потписана је слична француско-немачка декларација. Не говори ли то да су Француска и Енглеска потписима на пактове о ненападању са Трећим рајхом, заправо, гурали Хитлера у рат са Совјетским Савезом. И каква је разлика између ових споразума од оног који ће Москва парафирати са Берлином 23. августа 1939? А реч је о идентичним документима с тим што га Стаљин, односно Молотов, потписује последњи. Следи логично питање која страна је давала ветар у леђа нацистима да загазе у најкрвавији рат у историји човечанства. Шта су очекивале Француска и Енглеска после поклоњења Хитлеру у Минхену и комадања Чехословачке у марту 1939. године?

Упоредном анализом Минхенског споразума и тајног протокола Молотов-Рибентроп уочиће се да је акт о подели Чехословачке неупоредиво циничнији од договора о подели утицаја СССР и Немачке у Пољској и у балтичким земљама. Подсећамо да сва расположива документа указују да је Хитлер још у пролеће утврдио тачан датум напада на Пољску - 1. септембар 1939. То значи да уговор са СССР није утицао на планове Немачке.

И У АВГУСТУ 1939. још увек је постојала могућност да се заустави Други светски рат. Пре десетак година обелодањена су документа о преговорима Совјета са британском и француском делегацијом која је допутовала у Москву 15. августа. Стаљин је нудио озбиљан војни савез против Трећег рајха који би, да је склопљен, променио ток светске историје јер би Хитлеру везао руке. Укупни војни потенцијал ове три земље био је дупло већи од оружаних снага Немачке и Италије.

У разговорима унутар зидина Кремља, са совјетске стране били су маршали Ворошилов, министар одбране, и Шапошњиков, начелник Генералштаба Црвене армије, а англо-французе представљали су адмирал Дракс и генерал Палас. Ворошилов и Шапошњиков понудили су 120 пешадијских дивизија, сваку са око 19.000 војника, 16 коњичких дивизија, 5.000 комада артиљерије, 9.500 тенкова и до 5.500 ловаца и бомбардера да буду пребачени на пољско-немачку границу у случају рата на западу. Понуђено је да се огроман број пешадијских, артиљеријских и ваздухопловних снага пребаци на пољско-немачку границу ако Лондон и Париз убеде Варшаву да допусти прелаз тих трупа преко њене територије.
Међутим, Лондон и Париз имали су неке друге рачунице, настале годину дана раније када су Чемберлен и Даладије пили кафу са Хитлером. Али и антируски расположени владајући кругови Пољске били су убеђени да ће им Велика Британија и Француска пружити подршку и без Москве.

Епилог сви знамо. Хитлера није зауставио ниједан споразум. Било је потребно 60 милиона жртава да се спречи стварање света по његовој замисли. Побеђена је армада Трећег рајха, али - судећи по озваниченим документима појединих европских држава - нацизам није.

Ономе коме је стало до историјске истине може је пронаћи у документима.

О пакту Молотов-Рибентроп најбоље говоре речи Владимира Путина: "СССР је у више наврата покушавао да формира антифашистички блок у Европи, али су сви ти покушаји пропали. Када је Совјетски Савез схватио да је остављен насамо са Хитлеровом Немачком, предузео је кораке да избегне директну конфронтацију." Русија ту нема чиме да се поноси, али нема чега ни да се стиди.  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације