ЊИВЕ СЕ ОПОРАВЕ ЗА ГОДИНУ, ВОЋЊАЦИ ЗА ТРИ, ШУМЕ ТЕК ЗА ОСАМДЕСЕТ: Штета од пожара дуго ће се санирати

ПОЖАРИ су прошле недеље уништили, према досадашњим званичним подацима, више од 800 хектара шума, око 100 хектара ораница, од чега је више од половине било под једногодишњим или вишегодишњим засадима. Пријављено је 162 потпуно или делимично уништена стамбена објекта, гореле су и шуме чије се дрво комерцијално експлоатисало и обезбеђивало огрев. Изгорела је велика количина механизације без које је немогућа пољопривредна производња, стока, али и сточна храна, без које преживеле јединке неће моћи да опстану.

Фото: Драгана Зечевић

Највећу штету претрпео је, и онако сиромашни, Топлички крај. Страдало је и само тло, које је пожар стерилисао и које се може опоравити само применом агротехничких мера и наравно воде, које у многим од изгорелих села нема. Киша не може без људске помићи да опорави тло које је запечено и покривено пепелом и минералним материјама које се лако испирају и осиромашују земљиште које је остало без хумуса, са повећаним садржајем силицијум-диоксида и тешких метала.

Званичници кажу да, статистички посматрано, штета није тако великог обима како се у почетку чинило, јер су многе од спаљених кућа биле празне, али то не може да утеши житеље активних пољопривредних домаћинстава који су остали без игде ичега, од крова над главом, преко средстава до производњу, до засада којима ће бити потребне године да се обнове када је реч о воћњацима и виноградима, а деценије када је реч о шумама.

Фото: Драгана Зечевић

- Када је реч о њивама и ливадама за опоравак су довољни једно дубоко орање, стајско ђубриво и једна вегетациона сезона, али када је реч о воћњацима за које је после обнове засада потребно најмање три године да донесу род ситуација је компликованија - каже угледни агроекономиста Милан Простран. - Добро је што је Влада одобрила као прву помоћ три милиона евра из буџетске резерве унесрећеним домаћинствима, али настали проблем није само економски, већ и демографски. Јер, ако желимо да ти људи остану у својим домаћинствима морамо хитно да им обезбедимо кров над главом док се не подигну куће, а за прву руку могли би да послуже стамбени контејнери, али то није довољно. Хитно треба утврдити домаћинства у којима су изгорели трактори и осталу механизација и понудити им замену у натури, а исто важи и за стоку, сточну храну, саднице и семенски материјал.

проватна архива

Искусни стручњак сматра да активна пољопривредна домаћинства треба ослободити дажбина или их смањити на минимум док се не опораве.

- Ако желимо да ти људи остану на селу, ово су најнеопходнији предуслови да што пре обнове пољопривредна газдинства без којих не може да се настави живот - каже Простран. - Мора се решавати и питање бунара и локалног водовода, јер је према сведочанствима житеља део страдалих села изгорео зато што није имао воду.

Агроекономиста наглашава да због климатских промена пожари и друге природне кататрофе више нису изузетна већ устаљена појава и да се мора размишљати о системским решењима за будућност, јер проблем неће нестати сам од себе. Статистика бележи да се у периоду 1900. до 1940. у свакој деценији догађало по 100 природних непогода у које се убрајају и пожари на отвореном. Од 1960. до 1970. било их је 650, а онда следе велики скокови, од 1980-1990. број непогода порастао је на 2.000, а од 1990. до 2000. на 2.800. Укупан број таквих ванредних догађаја у овој години, у односу на исти период 2024. повећан за 104 одсто, а појединачно посматрано, највећи скок бележе пожари на отвореном, саопштено на ванредној седници Републичког штаба за ванредне ситуације прошле суботе.

Фото: Инстаграм/mupsrbije

- Проблем с којим смо се суочили је изузетно тежак имајући у виду да је број пожара који је задесио Србију изузетно повећан. Ако говоримо о периоду од 1. јуна до 9. јула, евидентиран је 6.831 ванредни догађај, од којих је највише било пожара и експлозија - 5.821. Од укупног броја пожара 4.846 је евидентирано на отвореном простору. За 187 одсто је повећан број пожара и експлозија, а највеће повећање од 284 одсто забележено је на пожарима на отвореном простору. Само у једном дану, 7. јула било је 628 интервенција на пожарима на отвореном простору, с тим што је број активних пожара, по проценама нашег Сектора, био и већи, негде око 800 - рекао је потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић који је председавао ванредном седницом.

Међународна експертска група при Европској комисији која је користећи сателите и високе технологије развила софтверске модуле за детекцију и предвиђање шумских пожара још 2021. је Србију по угрожености рангирала на пето месту у Европи, иза Португала, Шпаније, Грчке и Бугарске. Њена званична процена гласи да ће Балкан до краја 21. века бити једно од најугроженијих подручја у Европи. Стручњаци упозоравају да се штете на имањима и засадима лакше и брже санирају и имају суштински мање последице од шумских пожара, какви су забележени и прошле недеље.

- Шуме задржавају велики део падавина у крошњама, а велики део воде који допре до тла задржава се у шумској стељи која функционише као сунђер и спречава бујице у брдско-планинским пределима, без којих нема ни поплава у равници. Када од шуме остане само спаљена стерилна површина, велике падавине ништа више не задржава, а велика количина пепела загађује воде и мења хемијски састав земљишта и његову погодност за гајење одређених врста. Када гори шума, природна фабрика кисеоника и чисте воде, не умире само дрвеће већ и свет микроорганизама који живи у шумском тлу, а без њега нема стварања плодног тла, ни опстанка других врста, укључујући и људе. Да би се опожарено земљиште вратило у првобитно стање, у најбољем случају, потребно је око 80 година - каже проф. др Слободан Милановић, са Катедре за заштиту шума на Шумарском факултету.

Ланчана реакција

ЖРТВЕ пожара у шумама и воћњацима нису само потпуно сагорела стабла већ и она близу границе пламена, која су рањена и постају жртве штеточина, инсеката поткорњака. Они се насељавају у њима, прождиру их, размножавају се и експлозивно шире на здраво дрвеће.

- Ако се појас оштећених стабала у шуми одмах после пожара не одстрани, он постаје извор нове катастрофе, каква се десила на на пример 2014. после катастрофалног пожара на Тари, када су страдале хиљаде хектара шуме - наводи др Слободан Милановић, са Катедре за заштиту шума на Шумарском факултету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације