У ДОКТРИНИ ЕСЕСОВАЦА НАТО И ЕУ: Анализа - шта су констатовали шведски професори у научном раду о ревизији историје

"МOЖДА су НАТО и уједињење Европе само наставак наше воље, наше одлучности да обезбедимо слободу отаџбина у европској отаџбини... Шта год да кажете, ми смо обавили припремни посао, док су други још увек били слепи".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Овако је поентиран текст објављен у јулу 1995. у "Добровољцу" (Der Freiwillige) гласилу ветерана Вафен СС - војног крила нацистичке организације која је у Нирнбершком процесу проглашена за злочиначку. То је требало да значи да ће сви њени чланови у процесу денацификације, укључујући оне који нису били формално осуђени, бити заувек искључени из немачке државне администрације и јавног живота.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Светска јавност је деценијама живела у магли овог мита о казни и покајању Немачке, али стварност је била другачија. О томе говори и научни рад о есесовској ревизији историје и културе сећања који су 2014. објавили универзитетски професори др Штефен Вертер и др Мадлен Херд са Универзитета Седерторн у Стокхолму.

- У Немачкој су локална удружења ветерана Вафен СС већ 1959. основала савезну организацију под називом Удружење за узајамну помоћ бивших чланова Вафен СС (ХИАГ). Током 1950-их и 1960-их савезни ХИАГ привукао је доста политичке пажње на високом нивоу као значајна група за притисак и извор гласова. Организација је имала много контаката са ветеранима Вафен СС у другим земљама - Белгији, Холандији, Француској и Скандинавији - путем мреже коју је одржавала интерна публикација "Добровољац" - открили су др Вертер и др Херд.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Они су указали на стратегију ветерана Вафен СС да се самосажаљевају као заборављени хероји, заштитници Европе, које су победници у Другом светском рату "демонизовали" да би прекројили историју!

- "Исправљање" историје зато је сматрано једним од најважнијих задатака ветерана. Ветеранска удружења тврдила су да представљају само Ваффен-СС, а не СС у целини, као и да је Вафен СС имао мало или нимало везе са ратним злочинима који су, штавише, умногоме преувеличани. Обе ове премисе су, што је лако доказиво - лажне. Они су тврдили да је Вафен СС достојан части која се указује другим ветеранима Другог светског рата, а и више од тога, јер не само да су сви били "идеалистички добровољци" већ и први прави "паневропски ратници мобилисани против бољшевизма", чија се борба показала не само као праведна, већ и победничка, после пада Берлинског зида - наводе др Вертер и др Херд.

Таквом ревизијом промењена је и национална структура Вафен СС у коме је служило око 900.000 војника од којих су већину чинили Немци. Иновирана култура сећања је пак наглашавала да су добровољци у Вафен СС долазили из целе окупиране Европе, што асоцира на простор Европске уније.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Чињеница је да су вођство и већину војника СС чинили Немци а да су само "нордијски типови" попут Скандинаваца, а пример је 6.000 Норвежана, имали висок статус у СС. Балтичке државе давале су више чланова у односу на своје становништво, на пример њих 20.000 из Естоније, али Естонци и сличне "расне" групе нису биле толико добродошле као Немци или Норвежани, иако је вођство СС континуирано проширивало своју дефиницију "Германа" како би могло да регрутује све разноликије "расне групе" - записали су др Вертер и др Херд.

О "паневропеизацији" нацизма сведочи текст који је 1998. објавио "Добровољац", а написао га је Анри Фене, бивши припадник француске 33. СС гренадирске дивизије "Шарлемањ (Карло Велики)". Аутор је нагласио да се СС борио "за Европу, за Европску заједницу и против бољшевизма" и закључио: "После пола века, историја је оправдала нашу мисију. Утрли смо пут ка независности и самодовољности, а сада Европљани ходају путем који смо ми тада трасирали".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Др Вертер и др Херд указују да су европске организације ветерана Вафен СС после рата биле веома ангажоване у настојању да добију јавно признање улоге "херојских бораца".

- Лобирале су код политичара, објављивале самооправдавајуће мемоаре, спонзорисале комеморативне службе и организовале ходочашћа на бојишта. Научници су сагласни да су преправили историју Вафен СС да би је уклопили у главну европску причу о херојској бици против бољшевизма. Ако се прихвати ова ревизија историје Вафен СС, његовим ветеранима би могло да се допусти да се придруже редовима несебичних, патничких хероја који су, према миту саме ЕУ, омогућили тријумф Запада - упозорили су шведски историчари.

Ова прогноза будућности ЕУ била је 2014. када је њихов рад објављен, већ "остварено пророчанство" за бивше балтичке републике СССР и Украјину. Оне су после рушења Берлинског зида постале комеморативни простор за "нацисте у ЕУ кожи".

- Током 1990-их, када су толеранција и охрабривање прослава локалних ветерана Вафен СС у балтичким државама достигли врхунац, скандинавски и немачки ветерани су контактирали своје балтичке другове. За неколико година, ветерани западноевропског СС научили су да користе овај комеморативни простор поштован од стране народа који је за њих некада био "потрошна роба". Помагала им је чињеница да се у Естонији налазе значајна бојишта СС, попут места битке код Нарве вођене 1944. током повлачења из Русије. Трећи (германски) СС оклопни корпус који је у њој играо главну улогу, био је необично "европски": укључивао је немачке, скандинавске, холандске, белгијске и естонске војнике. Зато им је било лако да укључе битку у причу о својој "херојској одбрани Европе од предаторског бољшевизма" - наводе др Вертер и др Херд.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Штампа ветерана Вафен СС извештавала је од 1993. о редовном присуству естонских високорангираних политичара, свештенства и војног особља на комеморативним скуповима есесовцима. Двојицу чланова Вафен СС који су лично од Хитлера добили медаљу Ритеркројц дочекао је 1996. естонски председник Ленарт Мери, који је заузврат "са захвалношћу прихватио" почасно чланство у есесовској ветеранској организацији. Легитимизација Вафен СС одиграла се 1994. када су ветерани из Немачке, Скандинавије и Естоније приредили помпезну церемонију у Нарви.

- То је било ритуално признање Вафен СС у најбољем издању. Није ни чудо што су западноевропски ветерани и њихови симпатизери наставили да се окупљају на том месту. Комеморације су, наравно, прогресивно редефинисане како би се фокусирале на наводно паневропску природу историјских и садашњих идеала СС. Већ 1994. на комеморацији у Нарви, немачки председник Трупенкамерадшафт Викинг дивизије завршио је свој говор речима: "Живела Естонија. Живела Немачка. Живела Европа" уз наду ће се естонски састанци "једног дана" развити у "сусрете европских војника". Његове наде делују реално - закључили су још 2014. др Вертер и др Херд.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Foto: Printskrin, Vikipedija

Они наводе необичну сцену из јуна 1993. када је око тридесет старијих мушкараца и жена стајало у пољу кромпира у источној Украјини, који су певали химну Вафен СС окренути ка тек подигнутом дрвеном крсту висине 3,6 метара на коме је стајала плоча са натписом: "1941-1945/У част палих/Прва европска оклопна дивизија".

- Певачи су били ветерани Вафен СС и њихове породице, а натпис је, као и обично, донекле обмањујући. "Прва европска оклопна дивизија" се заправо односи на Вафен СС дивизију Викинг. Седамнаест година касније, 2010. године, украјинско Министарство унутрашњих послова потписало је педесетогодишњи уговор о закупу тог терена са, наизглед, безазленим немачким удружењем за ратна гробља преко кога су, заправо, радили ветерани Вафен СС - наводе др Вертер и др Херд.

За СС дивизију Викинг је и породично, преко оца који је био њен припадник, и скандалом који је изазавала његова намера из 1999. да подигне споменик есесовцима, био везан и фински председник Марти Ахтисари. Нама је овај потоњи добитник Нобелове награде за мир познат као писац, благо речено, плана за решење проблема на Косову и Метохији као и по тврдњи о "колективној кривици српског народа, који је заслужио НАТО агресију".

Управо док је она трајала, он је покушао да у Финској подигне споменик СС дивизији Викинг, због чега су жестоко реаговале јеврејске организације, па је морао да обустави тај план тврдећи да то нису били злочинци већ само "обични војници". Тај инцидент ипак није био препрека да му се одмах после тога додели висока позиција у "решавању кризе" на КиМ.

Фото Танјуг/АП

Почетак приче о званичном повратку немачких нациста налази се у чланку "Добровољца" из 1993. који описује подизање крста на пољу кромпира где су 1942. били сахрањени есесовци. Репортер наводи да је ветеране дочекао и "пријатељски поздравио" директор локалног пољопривредног добра, а затим их одвео у село где је пред окупљенима рекао: "Драги немачки ветерани! Чекали смо вас. Припремили смо се за вашу посету. Добро је што сте се вратили у Успенску после педесет година". Репортер није крио да је на гостољибивост украјинских сељака утицала обилна "хуманитарна помоћ" у роби, а надлежни који су требали да прогласе њиву меморијалним центром, мотивисани су новцем из "хуманитарних" фондова.

- До 2007. ветерани, који су деловали кроз "Немачко-украјинско удружење" и кроз прилично угледно немачко удружење Der Volksbund (Народна лига) вредно су радили на успостављању овог поља као војничког гробља. Одржана је и церемонија посвећења, којој је присуствовао довољан број гостију и публике да би се квалификовала као комеморација. Украјински православни свештеник и евангелистички проповедник су се смењивали у молитви, а ветеранима и симпатизерима придружило се сеоско становништво. Врхунац је дошао 2010. када је удружење немачких ветерана Вафен СС за спомен-гробове објавило специјално издање часописа Wenn alle Bruder (Ако сва браћа), када је украјинско Министарство унутрашњих послова прогласило поље за меморијал - наводе др Вертер и др Херд.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Њихова бриљантна студија, поткрепљена непобитним доказима о раду ветерана СС на ревизији културе сећања је реткост на Западу, каже српски социолог др Слободан Вуковић, аутор најновије књиге "Хладни рат и ренацификација Немачке" која демистификује највећи послератни табу.

- Опрост злочина Немачкој и ратне репарације започели су одмах након окончања Другог светског рата, односно с почетком Хладног рата, најпре формирањем СР Немачке 1949, затим Европске заједнице за угаљ и челик 1951, те припремама за пријем Немачке у НАТО. Ради постизања европског јединства након почињених масовних злочина и Холокауста била је нужна консолидација немачког националног идентитета као први корак ка стварању новог европског идентитета. Кључни потези у ревизији учињени су након одлуке америчке администрације да ојача позицију Немачке као ударне војне и политичке песнице према Истоку - наводи др Вуковић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Он наглашава да се Труманова администрација, да би што безболније увела нови политички систем у западним зонама, почетком 1948. залагала за брзо окончање денацификације, а почетком педесетих је потпуно укинула суђења за злочине нациста.

- Амерички високи комесар за немачку окупациону зону Џон Меклој, уз сарадњу са државним секретаром САД Дином Ачесоном, формирао је Саветодавни комитет за помиловање ратних злочинаца, у који су били укључени виђенији амерички правници. Меклој се састао у септембру 1950. са министрима спољних послова три западне силе у Њујорку, којима су САД предложиле формирање немачке војске и пренаоружавање Немачке, а то је подразумевало хитно масовно ослобађање нацистичких злочинаца, нарочито војних лица. Како каже немачки историчар Норберт Фрај, нацисти који су учинили незапамћене злочине тако су били ослобођени брига, а немачком народу је овај хладноратовски процес додатно колективно замутио свест о тежини нацистичких злочина - каже др Вуковић.

FOTO: Arhiva novosti

АМЕРИЧКА КАМПАЊА

САД су у сарадњи са владом Конрада Аденауера покренуле кампању за ослобађање осуђених нацистичких злочинаца.

- Она је у организацији многобројних, преко ноћи формираних "независних хуманитарних" организација, почела 1949. године, а прикључили су се бивши високорангирани националсоцијалисти попут Вернера Беста, СС обергрупенфирера, шефа Првог одељења Гестапоа, покретача регистровања Јевреја, организатора злочиначких СС Ајнзац група - наводи др Вуковић.

ГЕЛЕН

АМЕРИКАНЦИ су 1946. године у својој окупационој зони основали организацију "Гелен", из које је настала Немачка обавештајна служба, наводи др Вуковић:

- На њено чело је постављен Рајнхард Гелен, шеф војне обавештајне службе нацистичке Немачке на Источном фронту. Американци су у Баварској до 31. децембра 1948. године вратили на посао 14.400 државних службеника националсоцијалиста.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације