ФИЗИКУ НЕМА КО ДА СТУДИРА: На већини факултета у Београду остало много слободних места, неки расписали додатни рок

МАЛИ број факултета Универзитета у Београду је у првом уписном року, који још није завршен, попунио сва буџетска и самофинансирајућа места. Све индексе засада поделио је само ФОН, а ако је судити по броју заинтересованих кандидата сва места биће попуњена и на стоматологији и медицини.

универзитет у београду

На ова два факултета упис будућих бруцоша је данас и сутра, а тек након што се он оконча знаће се да ли су сви који су се пријавили били и на "прозивци" за добијање индекса.

Од осталих популарних факултета упис су завршили ЕТФ и Машински и они су попунили сва буџетска места, али је остало самофинансирајућих и то на ЕТФ - 44, а на машинству - 21.

На свим осталим факултетима има доста упражњених места и на буџету и самофинансирајућих, па су многи од њих расписали додатни уписни рок и на конкурс позвали кандидате који су пријемни полагали на неком другом факултету из истог педмета који се тражи на оном који је расписао додатани рок. Тако на Машинском факултету за слободна места могу да конкуришу кандидати који су у првом конкурсном року полагали пријемни испит из математике на било ком факултету у Београду и остварили укупно више од 30 бодова из школе и са пријемног. На Биолошки факултет у додатном року могу да се упишу сви који су полагали биологију на неком факултету Универзитета у Београду. На пример, кандидат који се пријавио на Медицински или Стоматолошки факултет где је полагао биологију, а није се уписао, може у додатном року да конкурише на Биолошки.

Празних места традиционално је највише остало на факултетима који школују наставнички кадар, па се тако на Физичком факултету за наставника физике пријавио само један кандидат. Ни остали смерови нису популарни па је слободно остало 101 место. Декан Физичког факултета Воја Радовановић каже да су и прошле године за наставника физике уписали само три-четири кандидата:

- То је веома лоше, школе нас зову и траже наставнике јер нема ко да предаје физику. Додатни проблем је и то што знатан број дипломаца који заврше за наставника физике не оду у школу да раде.

На Филолошком факултету остало је чак 637 упражњених места од 1.393 одобрена, а најмање пријава било је за смерове који школују наставнике српског језика и књижевности. Тако се на одељење за српску књижевност и језик пријавило 15 кандидата на 90 слободних места, а на одељење за српски језик и књижевност 43 кандидата на 100 слободних места. Ни смер српска књижевност и језик са компаративистиком пријавило се упола мање деце него што има места, односно њих 25 на 50 понуђених индекса.

Да ће школе кубурити и са наставницима географије показује број приваљених кандидата на Географском факултету на коме је остало 164 од 250 одобрених места. На Хемијском факултету остало више од 60 слободних индекса, а декан Горан Роглић истиче да је и овде најмање занимање за наставника хемије.

- Имамо доста слободних буџетских места, али џабе када немамо деце - каже овај професор. - Кад нам фирме траже хемичара да га запосле, немамо кога да пошаљемо. Чињеница је да код нас плате нису велике. Хемичар у зависности од фабрике има плату између 100.000 и 130.000 динара и то је вероватно један од елемената који утиче на опредељивање деце за овај факултет.

И на Факултету за физичку хемију, на укупно 100 места од чега 80 буџетских, пријавио се само 31 кандидат.

Алармантна ситуација је и на неким вискошколским установама које не школују наставнички кадар, већ струке које су доста тражене у привреди. Међу тим факултетима је и Рударско-геолошки на ком је пријемни испит полагао само 21 кандидат, док је предвиђено 298 места. Посебно слабо интересовање је за два смера, геофизика за који се определио само један, и хидрологија где се пријавило двоје кандидата.

Матуранти не показују занимање ни за шумарсто и пољопривреду па је на Шумарском факултету који је одобрио 340 места попуњено 121, а на Пољопривредном од 790 планираних места, попуњено је сега - 200.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације