ЦРКВА ЈЕ БРАНА ДА ЈЕРМЕНИЈУ ПРЕТВОРЕ У ПУКУ КОЛОНИЈУ ЗАПАДА: Интервју - Татев Акопјан, епископ Јерменске апостолске цркве

ПРОГОН Јерменске апостолске цркве траје колико и покушаји премијера Никола Пашињана да болне националне поразе представи као политичке победе, од првог Карабашког рата до губитка Арцаха. Црква није ћутала.

Фото Приватна архива

Резултат је рат који је премијер објавио најстаријој установи Јермена, хапсећи владике под изговором да учествују у дестабилизацији земље.

О томе шта Црква замера премијеру, а шта премијер Цркви те може ли Јерменија направити геополитички заокрет ка Западу без порицања геноцида почињеног над њеним народом, објашњава у ексклузивном интервју за "Новости" епископ Татев Акопјан, поглавар јерменске епархије у Румунији.

Када прогони најстарију институцију Јермена и под оптужбом да се иза њених зидина кују планови за државни удар, хапси црквене великодостојнике, шта премијер Пашињан покушава да постигне и на какве ризике може да рачуна?

- Света Јерменска апостолска црква одиграла је кључну улогу током целокупне јерменске историје. У одсуству државности, преузела је мисију духовног вођства јерменског народа и очувања његовог јединства, са два јасна циља: спасењa душа и очувањa нације. Истовремено, Црква је у срцима људи одржавала живим сан о независном краљевству, а касније и о сувереној државности - активно радећи на његовом остварењу када за то дође прави тренутак. Велика је заблуда веровати да је Црква прихватила губитак независности.

Напротив, јака и независна држава била је у првом интересу Мајке Столице, јер је омогућавала Цркви да се посвети својој духовној мисији, препуштајући секуларна и безбедносна питања националним властима. Што се тиче мотива напада на Цркву тренутног премијера, они су очигледни сваком разумном и проницљивом посматрачу. Данас је Јерменска црква највећа свејерменска институција - и практично једина - која отворено указује на опасне и неодговорне последице политике актуелног режима. Она и даље подиже свој глас у одбрану културног наслеђа Арцаха и права његовог народа - ставови који влади нису по вољи. Отуд и стални покушаји да се ућутка овај снажан глас, што произилази из страха од губитка контроле.

Фото Приватна архива

Да ли насртаје на Цркву можемо тумачити као покушај елиминације неистомишљеника уочи наредних избора, или су разлози ипак дубљи и срачунати на далекосежне промене?

- Краткорочно, нема сумње да владајућа странка покушава да поврати свој нарушени углед пред изборе. Неуспеси у спољној и унутрашњој политици прикривају се иза лажних агенди, од којих је најупадљивија кампања против Цркве. Ова власт је усвојила један од класичних модела неискреног управљања: "завади па владај". Следствено томе, она упорно сеје раздор међу људима, подстиче атмосферу мржње и користи настали хаос за спровођење својих интереса. У том смислу, изабрани курс служи не само краткорочним изборним циљевима, већ открива и дугорочне амбиције. Власт која себе учвршћује на овакав начин наставиће да урушава народ којим управља.

Да ли покушајима слабљења или разбијања Цркве, власт настоји да промени јерменски културни код свесна да само тако може да оправда геополитичку катастрофу, губитак Арцаха?

- Вековима је Црква чувала јерменски језик, културу, историјско памћење, духовни и морални поредак. Управо ти елементи чине културни код, у чијем срцу лежи вера и јединствен осећај идентитета. Расте забринутост да је систематско дискредитовање Цркве део промишљене политичке агенде усмерене ка стварању "новог типа" идентитета, поданичког пред спољним утицајима и склонијег прихватању геополитичког пораза као нечег нормалног. Када се народу одузме историјско памћење, духовни темељи и институције које чувају идентитет, као што је Црква, постаје много лакше обликовати нову врсту "интернационалног", "безбедног" грађанина - оног који нема националне аспирације и који неће захтевати политичку одговорност за територијалне или културне губитке.

Ако данас под различитим оптужбама хапси црквене великодостојнике, да ли би власт сутра и у верујућем народу могла да препозна непријатеља државе?

- Једна порука иза ових хапшења је јасна: власти се ни пред чим неће зауставити и неће оклевати да ухапсе било кога. Оваква атмосфера страха има за циљ да ућутка свако неслагање са стварношћу која је видљива голим оком. Данас јерменско правосуђе није независно и они на власти могу фабриковати оптужбе против било ког појединца. Прогон оних који следе Цркву више није скривен, он је чак јавно најављен. Жив пример тога је хапшење истакнутог добротвора Самвела Карапетјана. У целини, јерменски народ гледа на своју Мајку Цркву са поштовањем, љубављу и пажњом. Није случајно што је Цркви додељен назив "Мајка". Тога су и те како свесни и они који данас покушавају да поткопају овај вековни морални ауторитет.

Да ли је оправдана забринутост да би јерменске власти, следећи пример Украјине, могле да створе паралелну црквену структуру која би деловала у оквирима новог спољнополитичког курса?

- Готово је извесно да ће то покушати, и управо због тога настоје да ставе Цркву под своју контролу. У суштини, читав сукоб се и води око тог питања. Да католикос свих Јермена никада није критиковао антинационалне поступке актуелне власти и да је доследно подржавао њену политику, сасвим сам сигуран да премијер не би покренуо овакву кампању.

Фото Приватна архива

Ко тачно инспирише јерменског премијера да предузима овакве кораке?

- Не могу са сигурношћу рећи који су извори или начини утицаја на премијера. Несумњиво, неки одметнути клирици и појединци испуњени огорчењем и незахвалношћу према Цркви могу помагати у обликовању тих текстова. Ипак, последице њихових поступака су очигледне. Актуелни режим непрестано прави грешке, тражи кривце и вођен је искључиво жељом за очувањем власти. Јерменски народ углавном негативно реагује на ове поступке јер су заиста неприхватљиви и без преседана.

У којој мери западне фондације у Јерменији могу утицати на креирање ставова младих и њихово удаљавање од Цркве?

- Ове фондације обично финансирају образовне програме усмерене на демократију, људска права и родну равноправност. На први поглед, ови напори делују позитивно; међутим, њихови идеолошки нагласци често садрже суптилне елементе који су у супротности са традиционалним јерменским вредностима, укључујући улогу Цркве у друштву. Неки посматрачи ово описују као "покушај идеолошке колонизације". Конкретно, удаљавање људи од Цркве и традиционалних вредности олакшава стварање "погоднијег" и "покорнијег" друштва у складу са агендама спољних сила. Народ са дубоко укорењеним идентитетом отпорнији је и на ратне и на идеолошке притиске. Црква је један од основних стубова те отпорности.

Фото Приватна архива

Да ли би се у геополитичкој орбити Запада Јерменија могла наћи пред захтевом да зарад прагматичних интереса обрише сећање на геноцид почињен над њеним народом?

- Ове агенде већ су положене на столовима актуелног режима у Јерменији и Црква је више пута заузимала чврст став против њих. Турска и Азербејџан оптуживале су Цркву за реваншизам и ометање мировних процеса. Међутим, Црква није против мира. Она подржава достојанствен мир, онај који се не може постићи порицањем геноцида почињеног над Јерменима, или кршењем права јерменског народа у Арцаху.

Фото AP Photo/Burhan Ozbilici

Да ли се као коначни циљ назире покушај успостављања нове НАТО осовине у земљама које су током историје неговале духовне, политичке и културне везе са Русијом?

- Нисам у позицији да до краја анализирам шта Запад жели, али једно је сигурно: на делу је покушај спровођења "идеолошког државног удара" у Јерменији, који на први поглед може изгледати примамљиво. Међутим, треба да се запитамо да ли смо заиста спремни да покидамо своје вековно корење, погазимо вредности и слепо скочимо у загрљај привидног благостања. Да ли ће то заиста довести до боље будућности? Када се пожели прекинути са Русијом, куда ми заправо идемо - у Европу или у Турску? Питања су многобројна. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације