ГРАЂАНИ ВАЖНА КАРИКА У ТРАЖЕЊУ НЕСТАЛИХ: Анализа "Новости": Да ли нам је потребан званични јавни регистар несталих

У СРБИЈИ је прошле године пријављен нестанак више од три хиљаде људи - 1.289 одраслих и 1.775 деце. Многи су у међувремену пронађени, али замногобројнима се потрага наставља. Породице које месецима или годинамачекају вест о најближима најчешће остају саме. Док многе европске државеимају јавне регистре несталих у којима грађани могу да виде ко се тражии да евентуално помогну, у Србији тај систем засад не постоји... Користесе затворене полицијске евиденције и подаци које објављују невладинеорганизације.

Фото: Принтсцреен

Ово за "Новости" каже Владимир Пауновић из Центра за несталу и злостављану децу и упозорава да породице несталих често остају одбачене.

- Број несталих се, нажалост, повећава последњих година и у циљу ефикасније и брже потраге за несталима потребно је увести званични јавни регистар несталих лица - истиче Пауновић. - То нису мале бројке за државу од неколико милиона становника. Министарство унутрашњих послова води сопствену евиденцију, али она није доступна јавности.

Центар за несталу и злостављану децу од 2017. године води сопствени регистар. Објавили су податке о стотинама несталих, и многи су захваљујући томе пронађени.

- То није довољно - сматра Пауновић. - Потребан је систем који ће имати институционалну снагу, јер само тако можемо да реагујемо на време. О неким особама које су нестале претходних година нема никаквих информација. Можемо само да нагађамо шта се догађа тим људима. Важно је да се грађани више укључе у потрагу, а најбољи начин за то је успостављање јавног регистра несталих. Највећи број европских држава има јавни регистар несталих и важно је да га има и Србија и да подаци буду доступни нашим, али и грађанима других држава, како би помогли у потрази за несталима.

FOTO: Arhiva novosti

Пауновић истиче да су посебно угрожени старији људи који болују од Алцхајмерове болести, деменције или других психијатријских обољења који су побегли из старачких домова, болница, психијатријских устнаова. Таквих примера има много, и, нажалост, те потраге, по речима Пауновића, најчешће не заврше добро - дешава се да људи залутају, изгубе се, а многи премину јер ноћима спавају напољу. Дешава се и да је нестанак повезан и са самоубиствима.

- У тим ситуацијама време је кључно: што се брже појави вест о нестанку, веће су шансе да особа буде пронађена жива. На нашем сајту месечно објавимо између десет и петнаест потрага за несталим људима - каже Пауновић. - Када људи знају да је неко нестао, већа је вероватноћа и да ће прићи особи која делује збуњено или беспомоћно, уместо да је заобиђу.

Пуновић каже да откако постоји систем "Пронађи ме", који се активира када нестане дете, нема више криминалних отмица деце.

- Јавност је, дакле, пресудна - тврди наш саговорник. - Добијамо пријаве и о нестанку адолесцената између 13 и 18 година. Они често беже из хранитељских породица, домова за незбринуту децу, од куће после свађе са родитељима. Имамо случајеве деце која побегну и по петнаест пута у току једне године.

Фото: Новости

Говорећи о подацима који треба да се нађу у регистру и који могу да помогну у потрази за несталима, стручњаци наводе да су најважнији пре свега лични подаци - опис нестале особе, боја очију и косе, шта је имала на себи у тренутку нестанка, да ли је реч о одраслој особи или детету.

- Породице несталих не носе само терет неизвесности већ и стигме. Како време пролази, они који су у почетку саосећали често се повлаче - каже Пауновић. - Пријатељи и родбина престају да зову, престају да питају. Породице имају утисак да су напуштене и од окружења и од институција. Многи бракови после нестанка детета завршавају се разводом. Једноставно, људима је у тим ситуацијама тешко да наставе да функционишу заједно. Такође, чланови породице несталих често и сами оболе од неке болести и потребна им је велика подршка друштва да би могли да наставе даље. Ми смо ту да их подржимо, да останемо у контакту, да знају да нису од свих заборављени.

Подсетимо, Интерпол користи Jelou Notis за тражење несталих особа који није потерница већ обавештење доступно свим државама чланицама. Током 2024. године издато је више од 3.300 оваквих обавештења. У Европи функционише и број 116-000, који је доступан и у Србији, за пријављивање нестанка деце.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације