СВЕТ НА ПРАГУ ДА НАПРАВИ ВАКЦИНУ ПРОТИВ КАНЦЕРА Интервју - добитница Нобелове награде за медицину за "Новости"

СВЕТ је на прагу да направи вакцину против рака, аутоимуних, а могуће и многих других болести. Уколико се пређе тај праг, могла би да почне нова историја човечанства, јер поменуте болести су неизлечиве од постанка човека и сваке године однесу милионе живота широм планете. На прагу те револуционарне терапије довела нас је биохемичарка Каталин Карико, добитница Нобелове награде за медицину 2023. коју је магазин "Тајм" две године раније прогласио једном од 100 најутицајнијих личности света. Каталин Карико и Дру Вајсман добили су Нобела за дугогодишњи научноистраживачки рад, који је допринео развоју мРНА технологије, која је најпре послужила да се експресно направе ковид вакцине.

Драган Миловановић

У интервјуу за "Новости", на питање како коментарише да је било великих противника ковид вакцина и да се њихова ефикасност доводила у питање, као и чињеницу да је регистровано како могу да узрокују упалу срчаног мишића и тромбозу, каже:

- То нема везе са мРНА. Чак и пре сто година било је пријављивано да неке вакцине имају нежељена дејства. На пример, када је почела да се примењује вакцина против дифтерије регистровано је да може да узрокује појаву менструације код девојчица, а било је случајева и пријаве психичких сметњи. Дакле, ти нежељени ефекти нису карактеристични за ковид вакцине, већ су они последица индивидуалне реакције имунитета. Пре ковид вакцина, шира јавност се није у великој мери интересовала за нежељене ефекте имунизације, јер се вакцине пре пандемије никада нису примењивале тако масовно на глобалном нивоу и у тако кратко време. Зато је битно да нагласим да вакцине имају много већу добробит за човечанство него што наносе штету. мРНА, само преноси "глас" како тело да "прочита" и направи конкретан молекул вируса или неког другог поремећаја у организму, који ће имуни систем да препозна и научи од њега да се одбрани или га елиминише.

Зашто сте се као биохемичар заинтересовали управо за проучавање РНА, односно део овог ланца мРНА?

- Као постидпломац још сам живела у Мађарској и професор Универзитета у Сегедину који је водио одељење за рибонуклеинску киселину питао ме да ли желим да одбраним докторску тезу из те области, иако сам се ја бавила липидима (мастима). Пристала сам и прихватила прилику да радим. Било је спонтано, не бих могла да кажем да сам то изабрала или имала неку визију. Када сам се 1985. иселила у Америку и запослила на Универзитету Пенсилванија, почела сам да се бавим искључиво мРНА (мессенгер РНА). Оно што је пресудило да се определим за биохемију јесте да сам рођена у једном малом месту у централној Мађарској, тако да сам од раног детињства била задивљена природом. Сваки дан сам била у контакту са животињама и биљкама. Посматрала сам златице на кромпиру, наше биљке у башти како расту, развијају се, дају плодове и вену, па поново расту. Још сам у основној школи била најбоља из биологије и то је одредило мој даљи пут.

У аутобиографији истичете значај свог одрастања и тежак живот како у детињству, тако и касније.

- Да, моја породица је живела веома скромно. У малој кући без воде. Отац је био месар, а мајка књиговођа. Они су завршили само основну школу. Међутим, у моје време систем образовања у Мађарској је био добар. Свако ко је хтео да учи могао је, а ја сам то користила. И сада сам захвална свим својим наставницима, професорима и менторима уз које сам сазревала и који су ме увели у свет науке.

Шта вас је мотивисало да тако упорно и предано изучавате мРНА?

- Врло брзо сам схватила изучавајући кроз рад са животињама, да би тај "гласнички" механизам који има РНА могао да буде користан и за болести код људи. Годинама сам та сазнања прочишћавала, модификовала, оптимизовала и чињеница да то може да буде од користи за лечење ме је стално гурала напред.

Током каријере наилазили сте на многа оспоравања, чак и подсмех и претњу депортацијом, али нисте одустајали од науке?

- Да, истина је. Од својих родитеља нисам научила само како се праве кобасице, већ и да је тежак рад саставни део живота. Осим тога, не бих постигла циљ да нисам од 16. године читала књиге. Оне су веома важне. Из њих сам научила како се носити са стресом, како је битно да се фокусирам на оно што желим и да истовременом занемарим сву буку, оспоравања, неуважавања. Дакле, када научиш шта је оно што би сам требало да радиш, а не да то очекујеш од других, можеш да постигнеш замишљено. Учила сам и из самих експеримената.

Са поносом истичете да сте се остварили и као мајка и супруга и да вам је подршка породице била кључна.

- Данас не бих била то што јесам да нисам имала тако дивног супруга. Зато бих поручила младим женама да се када бирају супружника постарају да он уважава њихове снове, јер то је веома битно. Десет година пре него сам добила Нобелову награду, на Универзитету Пенсилванија су ме приморали да одем у пензију, једноставно су ме се решили јер нису хтели више да финасирају моја истраживања. Али, ја нисам дозвољавала да ми други одређују правила и да ми говоре шта је од користи, а шта није.

Ваша ћерка, Сузан Франција је у два наврата освојила олимпијско злато у веслању за САД.

- Јесте. Још док смо живели у Мађарској, брига о деци је била добро организована, тако да сам могла већ са три месеца да је остављам у јаслицама, и одлазим на своја истраживања. То је још један битан разлог зашто никада нисам одустала. Од малих ногу припремала је себи оброке и усисавала кућу, јер сам стално била на послу. Приговарала ми је да од својих другара она то једино ради. Ја сам је учила да је физичка активност подједнако важна као и ментална, тако да је напорно тренирала. Уосталом и ја сам трчала маратоне и имала завидан резултат, мада ме сада ноге више не служе тако добро.

о Шта се променило у вашем животу након што сте добили Нобелову награду?

- Путујем много по свету, а следећа станица ми је Берлин, где ћу учествовати на великом конгресу који је посвећен примени мРНА у производњи вакцине против аутоимуних болести. Недавно сам у једној спортској арени одржала предавање пред више од 60.000 студената. То је ново за мене, после толико година оспоравања. Оно што ми је изненађујуће и интересантно јесте да сада и Бил Гејтс зна ко сам, тако да се некад осећам као да сам Тејлор Свифт.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације