СТУДЕНТИ У АМФИТЕАТРИМА СВИХ ФАКУЛТЕТА: На универзитетима званично почела академска година, бруцоши свечано дочекани

Свечаним пријемом бруцоша и интонирањем државне химне "Боже правде" и студентске "Гаудеамус игитур" јуче је на факултетима Универзитета у Београду, али и на свим високошколским установама широм Србије почела нова академска година. Почетку наставе, који касни месец дана у односу на раније године, претходили су радно лето и почетак јесени јер је надокнађивано градиво, али и одржано чак седам испитних рокова. Студенти су јуче наставили с радом, а стрепње да би факултети опет могли ући у блокаду показале су се неоправданим.

Драган Миловановић

Проректор за наставу Универзитета у Београду проф. др Дејан Филиповић рекао је да по плану сви факултети, њих 31, почињу да раде и да нема најава да ће студенти то ометати. Филиповић је напоменуо и да је сваком факултету појединачно остављена могућност како да свој план рада прилагоди томе што академска година почиње месец дана касније него што је то уобичајено.

Како нам је рекла једна студенткиња Електротехничког факултета, све се вратило у нормалу.

- Предавања и вежбе се одвијају редовно, само су предстојећи рокови померени за месец дана у односу на нормалне године, јер је и настава кренула месец дана раније - каже нам ова студенткиња друге године ЕТФ.

Управе факултета надају се да ће цела година протећи како је и почела - нормално. Декан Ветеринарског факултета Милорад Мириловић каже нам да су бруцошима индекси свечано подељени, а старије колеге на наставу су дошле у осам ујутро.

- Ко има предавања кренуо је с радом, надам се да ће тако бити целе године и да ћемо је завршити нормално, мада то не зависи од нас - истиче Мириловић.

Да је све спремно за почетак школске године и на Хемијском факултету, потврдио је декан проф. др Горан Роглић.

- Направили смо календар наставе за овај семестар и крећемо са наставом која се одвија регуларно - навео је Роглић. - Ангажовањем наставника, ненаставног особља и студената Хемијски факултет је успешно надокнадио наставу. Експериментални део наставе надокнађен је уживо, радили смо цело лето, одржали шест испитних рокова и два ванредна рока. Практично смо у позицији када заиста треба сачувати све наше универзитете, тако да не очекујем да ће метод студената бити блокада факултета и бојкот наставе - истиче Роглић.

Нормалној школској години нада се и декан Филолошког факултета Ива Драшкић Вићановић, која истиче да нема утисак да ће бити блокада.

- Оне су имале своју улогу и функцију, али велики број професора и студената не мисли да блокаде више на било који начин доприносе бољитку друштва и државе - рекла је она.

Филолошки факултет креће у нову школску годину уз модификовани календар рада, па ће се часови држати у јануару.

- Неће бити први испитни рок у јануару, него у фебруару, и други испитни рок биће организован у фебруару, а затим ће други семестар почети у марту. Радићемо мало дуже, прве недеље јуна ћемо имати часове, да бисмо стигли да урадимо све што је неопходно и што је по плану и програму - објаснила је Ива Драшкић Вићановић.

Министар просвете Дејан Вук Станковић нагласио је да нема алтернативе активној настави и испитима уколико је жеља да се има нормалан академски живот.

- Борба за власт преузела је примат над образовним процесом - поручује он. - Ако желимо да имамо позитивне вести о успесима наших студената као што имамо о нашим средњошколцима, морамо да имамо нормалну академску годину.

Он је истакао да је у претходном периоду присуствовао великом броју разговора са деканима и да нико није помињао могућност да нова школска године не почне на нормалан начин.

- Оно што је изостало је позив министру просвете да дође на Правни факултет, као што је иначе долазио, али без те церемоније могу, важно ми је да Правни факултет функционише. За сада немам никакве званичне најаве да би могло да буде другачије - рекао је Станковић.

Он је навео да су зграде факултета у највећој мери одблокиране, али и истакао да има декана који су у четвртак на седницама Наставно-научног већа држали испред својих лаптопова напис "пумпај".

Станковић је нагласио да универзитет у Србији може да постоји, као и свуда у свету, само уколико остварује своју примарну функцију, а то значи трансфер и унапређење знања код студента, верификацију стеченог знања и вештина код студента и могућност за даље усавршавање на постдипломским програмима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације