МИЛОШЕВИЋЕВО ПРОРОЧАНСТВО ИЗ ДВЕХИЉАДИТЕ СЕ ОСТВАРИЛО: Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ

СЛОБОДАН Милошевић, некадашњи председник Србије, умро је пре 20 година, 11. марта 2006. у својој ћелији у притворској јединици Хашког трибунала.

Фото Н. Скендерија

Многи су приметили да је његова смрт наступила када је постало очигледно да не може да буде осуђен за ратне злочине и геноцид. Он сам је у писму руском министру спољних послова Сергеју Лаврову 10. марта 2006. поручио: "Ја се, поштована господо, осећам веома лоше. Обраћам вам се у нади да ћете ми помоћи да се заштитим од криминалних активности у институцији која делује под заставом ОУН... Сигурно не могу да ме лече они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућуткају".

Догађаји који су се одиграли у две деценије од смрти Слободана Милошевића дају историјску дистанцу која потврђује његове речи: "Не нападају они Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије", каже Живадин Јовановић, каријерни дипломата, некадашњи министар иностраних послова СРЈ. Током драматичних догађаја у Вили "Мир", управо њега је Милошевић одредио да га замени на челу Социјалистичке партије Србије, иако то за многе није било очекивано.

Лажи Приштине пале у Хагу, Фото АП

Време је показало да је избор био добар, јер Јовановић није упао у блато дневне политике, већ је остао непоколебљиво привржен идејама које је заступао целог живота и један је од ретких сведока судбоносних догађаја деведесетих година којег уважавају и идеолошки противници.

- Мој мотив да непрестано говорим о Милошевићевом завештању и сада, у позним годинама, јесте ситуација у којој се налази свет. Погледајте Иран - исти сценарио. Прво иде хибридни рат, економско исцрпљивање, а онда се прелази на отворено бомбардовање. СР Југославија је била прва велика лабораторија тог модела. Милошевић је у Хагу бранио управо ту истину. Знао је да ће га убити, али је желео да остане запис - да будуће генерације Срба виде како смо изманипулисани и како је један велики интелектуални капацитет покушао да нас освести пре него што буде прекасно. Данас, када погледамо економију у страним рукама и медијско затирање нашег идентитета, видимо да је свака његова реч из тог последњег обраћања постала наша стварност. Многи су се смејали његовом говору 2. октобра 2000, али време је показало да је то била хируршки прецизна анализа наше будућности.

Фото Архива

о Милошевићево предвиђање будућности и даље изазива полемике. Са једне стране описује се као пророчанство, а са друге се напада као плашење грађана пред други круг избора.

- Није тачно ни једно ни друго. Информације на којима је засновао предвиђање имали су и други, али нису умели да их разумеју и користе. Милошевић је имао тај невероватан интелектуални капацитет да види куда ствари иду. Подсетићу вас да је тада рекао да ће са владом коју инсталира Запад у Београду неизбежно почети дезинтеграција свега што је наше. Данас је јасно да се управо то десило. Упозорио нас је да ће Косово бити прва жртва и да ће се овај тренутни статус претворити у трајно одвајање од Србије. Видео је шта се спрема Црној Гори, како ће је препустити мафији само да би је отцепили. Али оно што највише боли јесте како је погодио ту социјалну катастрофу - најавио је дубоку поделу на мали слој баснословно богатих и огромну већину сиротиње.

- Рекао је да ће јавна имовина прећи у руке странаца, а да ће домаћи капиталисти бити само они који су спремни да погну главу, да "повију реп" и одрекну се части и достојанства ради мрвица са стола мултинационалних компанија. Најстрашније је било његово предвиђање о удаљавању од сопствених корена. Рекао је да ће нас удаљити од српске културе, књижевности и традиције. И погледајте данас - ако нам странци пишу уџбенике, ако избацују великане српске књижевности и епске песме, ако нас у медијима кљукају небитним информацијама о страним фудбалерима и британским великанима док заборављамо сопствене... Па ми смо бољи део Европе, а довели су нас до тога да будемо искомплексирани и да верујемо како је све туђе боље. То је оно што је он антиципирао: државу којој је одузета душа.

Фото Н. Скендерија

о Када се говори о одласку Милошевића са власти, најчешће се говори само о једном датуму - 5. октобру 2000. Да ли је заиста све одлучено у једном дану?

- Наравно да није, операција рушења Милошевића је дуго припремана, није 5. октобар пао са неба. То је била кулминација десетогодишњих санкција, исцрпљивања, пропаганде, демонизације једног народа и једног човека. Људи су већ били уморни и на то су непријатељи Србије и рачунали, на замор материјала и да ће људи поверовати у обећања да ће чим оде Милошевић, доћи милијарде долара, да ће нам све бити опроштено, да ћемо постати део те "велике породице срећних народа". А шта смо добили? Добили смо то да су нам најбољи официри отишли у Хаг, да нам је војска сведена на ловачко друштво, да су нам фабрике распродате за један евро, а да су те милијарде које су обећане завршиле у џеповима оних који су ту промену спровели. То је та истина о којој се данас мало говори, или се говори са страхом. Ми данас живимо последице, ово што се данас дешава са Косовом, то је само финализација тог процеса. Милошевић је то видео. Он је знао да они неће стати на њему. Њима није био проблем Милошевић као појединац, њима је био проблем Милошевић као симбол отпора тој новој глобалној диктатури. Зато је он у Хагу био такав какав је био. Он је тамо бранио државу, није бранио себе. Он је знао да ће га убити. Он је то рекао више пута. Али је хтео да остане запис, да остане истина за будуће генерације. Да се види ко је ту био агресор, а ко је био жртва. Ко је рушио међународно право, а ко га је бранио.

о Да ли постоји неки конкретан доказ, одлука, која би доказала ваше тврдње?

- Наравно, са њом су упознати сви који су пратили процес Милошевићу у Хагу. У великој писаној изјави за Хашки трибунал пуковник Џон Кросланд, војни аташе Велике Британије у Београду уочи агресије, 1998. недвосмислено сведочи: "Клинтон, Олбрајтова и Холбрук су донели одлуку да збаце Слободана Милошевића. За тај план оценили су да би им могла користити терористичка ОВК". Од тог часа, каже Кросланд, "више није било важно уопште шта ја или било ко други мисли о ОВК, да ли је она терористичка... она је прихваћена као фактор, као чинилац у плану за збацивање Милошевића". Када су у мају 1998. Клинтон, Олбрајтова и Холбрук донели одлуку да збаце Милошевића уз помоћ ОВК, та одлука се пренела на ЦИА која је добила одобрење да ангажује све потенцијале које САД имају на располагању: новац, обавештајне, пропагандне, лобистичке агенције.

- Тај договор био је основа да се НАТО 1999. укључи у агресију на Југославију и да користи ОВК као копнене снаге. Пошто су Клинтон, Олбрајтова и Холбрук одлучили да ту организацију укључе у збацивање Милошевића, она је од терористичке постала савезничка у том часу. Био сам сведок како се у року од десетак дана променио наратив и речник Холбрука, Гелбарда и свих оних који су учествовали у преговорима са Милошевићем. Исти ти људи су на конференцијама у Лондону, у Цириху и у другим приликама директно оцењивали да је ОВК терористичка организација, а највише петнаест дана касније то се нагло прекинуло. Холбрук демонстративно одлази код команданата ОВК у Јунику да потврди договор Клинтона, Олбрајтове и осталих о њеном учешћу у плану за збацивање Милошевића и слика се са њима.

Фото: AP Photo/Brennan Linsley/AP Photo/J. Scott Applewhite, File

о Како је Милошевић од "фактора мира и стабилности", како је на Западу називан после Дејтонског споразума, за кратко време постао "балкански касапин" кога треба елиминисати?

- Вероватно је било и ранијих сличних планова, али Западу је Слободан Милошевић био неопходан да се окончају грађански ратови на простору бивше Југославије. Знали су да је он кључни фактор и кључни лидер који може да допринесе томе. Њима је мир у Босни значио доказ ефикасности Клинтонове администрације и за јавност су у том циљу показали партнерско лице. Дакле, Американци су чекали да се постигне мир у Босни и Херцеговини уз ангажовање Милошевића, али паралелно су већ покретали питање Косова и Метохије. Покушали су да га укључе у преговоре у Дејтону, али Милошевић је запретио - уколико се буде инсистирало на укључивању питања КиМ, он ће рећи својим члановима делегације да пакују кофере и да се повуку пре него што преговори почну. Американци су видели да се не ради о блефирању и одустали су од укључивања питања КиМ у преговоре иако су ту, надомак Дејтона, дежурали Албанци са Косова и Метохије спремни да се укључе. Али, Американци нису заборавили одбијање Милошевића. Убрзо пошто је постигнут мир у БиХ већ 1997. питање КиМ на дневни ред састанка Савета за примену мира у Босни и Херцеговини, одржаног у Бону, ставио је немачки канцелар Клаус Кинкел.

о Од агресије на Србију 1999. много пута смо слушали америчке приче о томе како ће "рушење диктатора" донети просперитет потлаченом народу, али се по правилу испостављало да су "диктатори" били само оправдање за прикривене циљеве.

- Милошевић је говорио о томе, о модерној форми колонијализма, испред кога "извозна демократија" иде као барјак. Некада су тако ишли мисионари, а данас ту улогу имају носиоци демократије која је "шарена лажа" испод које се узима богатство и ресурси; демократију показујеш тако што своје непријатеље узимаш за саветнике. Тако је и мала Србија постала нето кредитор богатог Запада. Само преко банкарског сектора извучено је вероватно 80 милијарди евра. А где је штета од санкција и агресије (преко 200 милијарди долара)? И онда нас из Брисела прекоравају да нисмо захвални на донацијама. Никада нам неће вратити ни делић онога што су узели.

о Дакле, Милошевић је био "колатерална штета"?

- Суштински, циљ агресије била је експанзија Алијансе на Исток; она се дешавала у време када је она убрзано примала нове чланице у централној и источној Европи, кршећи споразуме склопљене са Русијом у време рушења Берлинског зида. Балкан и простор СР Југославије виђен је у стратегијама Запада, пре свега САД, као одскочна даска за ефикасније спровођење продора ка Уралу, ка Каспијском региону и ка Блиском истоку. То је био и рат против Европе, јер је дестабилизовао не само Србију и простор бивше СРЈ већ целу Европу која ни данас није решила последице које јој је донео први рат на европском тлу после Другог светског рата. Нажалост, то је био рат против Европе у коме је Европа здушно учествовала, против своје стабилности и свог развоја.

vikipedija

Препоручујемо

Друштво

0 0

О РАТУ У ИРАНУ И ТУРИСТИМА У ДУБАЈИУ Снимак беседе оца Хризостома постао виралан: "Не брините да ли ће поскупети нафта, угодите Господу"

09. 03. 2026. у 16:39 >> 16:40

Друштво

0 5

НЕ ПРЕСТАЈЕ БОРБА ЗА ИСТИНУ: "Слобода" у години када се навршавају две деценије од смрти Слободана Милошевића доделила признања

19. 02. 2026. у 20:00

Свет

0 0

Био код Слобе док је трајало бомбардовање и договорио се уз поруку: "Добра воља Београда, да не остане без одговора"

17. 02. 2026. у 19:59

Политика

0 6

БАБУРИН ОТКРИО ШТА ГА ЈЕ МИЛОШЕВИЋ ПИТАО ПРЕ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ако не потпишете биће рата, ако потпишете проклеће Вас потомци

14. 02. 2026. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације