КАКО ДЕКАНУЉА ПОШТУЈЕ ЗАКОН, А ДЕКАН ГА КРШИ: Интервју - Рајна Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду, о језичком инжењерингу

АКО жену декана назовемо деканом, платили бисмо казну, али ако је назовемо деканачом и декануљом, поступили смо према закону.

приватна архива

Да ли се тиме постиже равноправност међу половима? Може ли се законом наметати и одговарајући суфикс? Да ли ћемо отићи и корак даље и, због родне равноправности, законом укинути више од половине главних суфикса за грађење женских лица? Зашто не бисмо укинули све -уље, -уше и -аче у српском језику? Шта је следећи корак после тог? Према томе, порука онима који би да спроводе језички инжињеринг била би да им речници српског језика, тј. српски језик поручују да се о равноправности међу половима ваља бринути у неким другим сферама, а не насилним грађењем нових речи.

Овим речима др Рајна Драгићевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и један од организатора манифестације "Март, месец српског језика" која је у току, објашњава колико су бесмислена настојања да се преко Закона о родној равноправности уведе родно осетљив језик. Иначе, примену овог закона обуставио је Уставни суд, који је пре две године донео одлуку да се до окончања поступка за оцену његове уставности обуставља доношење аката на основу овог прописа.

о Да ли овакав инжењеринг у језику заиста штити женска права, што је један од аргумената твораца овог закона?

- Такозвани родно осетљив језик ни на један начин не решава питање равноправности међу половима. Нећу се задржавати на антрополошким, социолошким и психолошким димензијама овог проблема, а ако га осмотрим само из перспективе лексикологије и деривације, запажам да се за грађење именица које означавају жене користи седам суфикса са својим варијантама: -ица, -ка, -уша, -киња, -ја, -ача, -ара. Од тих седам суфикса, има и оних којима се никада не граде именице са пожељним значењем. Такви су: -уша, -ача, -ара. Закључујемо да скоро пола суфикса у репертоару оних којима се граде женска лица служе искључиво за пејоративе.

о Значи ли то да их више понижава него брани?

- То значи да су жене унапред осуђене на понижење већ самом употребом многих фемининатива. Будемо ли бринули о родној равноправности, имамо права да градимо фемининативе било којим од побројаних суфикса, а то значи да жену декана можемо назвати деканка или деканица, али је по закону препоручљиво назвати је и декануша, деканача, декануља, деканара. Све ове именице су у складу за Законом о родној равноправности.

о Како оцењујете положај српског језика у друштву и однос надлежних институција према њему?

- Брига о положају српског језика у друштву је питање о којем се много говори, а на којем се мало истински ради јер неки други проблеми увек имају приоритет. Навешћу пример којим сам тренутно окупирана. Налазим се на челу пројекта израде вишетомног речника савременог српског језика Матице српске. Пројекат има идентитетски значај јер смо увелико зашли у 21. век, а још нисмо описали лексику српског језика друге половине 20. века. Намера нам је да сачинимо речник од 150.000 речи. Мала група компетентних ентузијаста окупљена око Матице српске бесплатно је израдила програм за тај речник, као и одговарајући електронски корпус. Бесплатно су постављени технолошки, теоријски и методолошки стубови овог пројекта и сада је време да започне његова израда. Волонтери су били спремни да поставе темеље, али даље се не може наставити волонтерски. Када је Матица српска израђивала свој шестотомник, на сваком тому радило је више од 20 лексикографа. Сада их имамо само троје.

о Какве ће бити последице недостатка кадрова и средстава?

- У таквим околностима рад на том речнику трајаће деценијама. И док ми стојимо и чекамо да волонтери раде на пројекту од темељног националног интереса, у суседним земљама израђују се речници у којима се описује и лексика нашег језика. За странце који су је прочитали у речницима других земаља та лексика припада нашим суседима. Институти за све словенске језике имају на својим порталима електронске речнике својих језика, као и могућност претраге различитих језичких података. Ми смо једина словенска земља који нема такав портал. Морамо разумети да не постојимо ако немамо описан свој језик и то онако како се то ради у 21. веку.

о Струка сматра да би и у образовном систему требало доста тога мењати када је реч о предмету српски језик и књижевност.

- Настава српског језика данас има озбиљног непријатеља у виду друштвених мрежа и других садржаја с интернета. Тај невидљиви свет који је свуда око нас, сликом, али и језиком обликује стварност младих људи. Језик друштвених мрежа сведен је само на разговорни стил. Под утуцајем дигиталног света, разговорни стил раширио се у свим друштвеним сферама. Ученици и студенти често не знају када и где се могу употребити речи "ок" или "блеја". Часови српског језика морали би помоћи ученицима да усвоје српски језик у свој својој разноликости. Важну улогу у томе има повећање броја часова српског језика, али и садржај планова и програма, који би се морао ускладити са данашњицом.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ОТВОРЕН 11. КОНГРЕС ЕНДОКРИНОЛОГА СРБИЈЕ: Проф. др Мацут - Од гране са класичним приступом до великих достигнућа у молекуларној медицини

19. 03. 2026. у 19:44

Друштво

0 1

ФОНД ПИО И САВЕЗ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ – УЗ ПЕНЗИОНЕРЕ КУЛЕ

19. 03. 2026. у 19:28

Друштво

0 0

МАЦУТ ЧЕСТИТАО РАМАЗАНСКИ БАЈРАМ: "Уверен сам да ћемо и у времену које је пред нама наставити да градимо Србију"

19. 03. 2026. у 18:39

Друштво

0 0

БИЋЕ ВЕТРОВИТО: Време остаје тмурно, ево када ће се сунце пробити кроз облаке

19. 03. 2026. у 18:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације