ОСАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ОД СУДБОНОСНОГ „НЕ”: Србија памти 27. март 1941.

ДАНАС се навршава пуних осам и по деценија од тренутка када је на београдским улицама одјекнуло чувено „Боље рат него пакт, боље гроб него роб”, одредивши судбину читавог народа и уписавши Србију на светлу страну историје у најмрачнијем часу човечанства.

Фото: Википедија

Тог 27. марта 1941. године, војним пучем под вођством генерала Душана Симовића и Боривоја Мирковића, оборено је трочлано намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем и влада Цветковић–Мачек, која је само два дана раније у Бечу, у двору Белведере, потписала приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Оно што је почело у официрским канцеларијама, прелило се на улице Београда, Крагујевца, Ниша и других градова у виду масовних демонстрација које су запањиле тадашњу Европу под нацистичком чизмом.

Између националне части и трагичне цене

И након 85 година, историчари воде дебату о природи овог датума. Док је за једне то био чист чин националног достојанства и немирења са фашизмом, други у њему виде режију британске обавештајне службе која је земљу гурнула у рат за који није била спремна. Ипак, неспорна је чињеница да је српски народ тог дана масовно изабрао тежи пут – пут отпора, вођен дубоким осећајем за слободу који је јачи од сваке политичке калкулације.

У тој пресудној ноћи и дану, кључну улогу одиграла је и Српска православна црква. Патријарх Гаврило (Дожић), својим чувеним говором благословио је народни отпор подсећајући на завет да се „царству земаљском увек претпоставља царство небеско”, чиме је протестима дао снажан духовни и морални печат. Црква је тада, као и много пута у историји, стала уз народ који је клицао слободи на улицама, сврставајући се против пакта са злом.

Цена тог одлучног „не” била је стравична. Бес Адолфа Хитлера због „српског преврата” који му је пореметио планове и одложио напад на Совјетски Савез (операција „Барбароса”) за неколико драгоцених недеља, резултирао је директном наредбом за потпуно уништење Југославије. Казна је стигла у виду крвавог шестоаприлског бомбардовања Београда и четворогодишње окупације која је однела стотине хиљада живота, остављајући за собом трајан ожиљак у колективном бићу нације.

Сећање које не бледи 

Данас овај датум симболизује историјски пркос малих народа великим империјама. Полагањем венаца на споменике жртвама шестоаприлског бомбардовања и Другог светског рата, Србија подсећа свет да слобода за овај народ никада није имала алтернативу, нити цену која је превисока. То је дуг према прецима, али и лекција потомцима о вредности самопоштовања.

Дух 27. марта, иако често оспораван или идеолошки тумачен у деценијама након Другог светског рата, данас се посматра као јединствен тренутак у којем су народ и војска дисали као једно. Био је то одлучан јавни протест против увлачења у фашистички „нови поредак” који је почивао на логорима, истребљењу и гажењу људског достојанства. Србија је тог дана, заложивши сопствену жртву, зауставила корак нацистичке ратне машине и купила драгоцено време слободном свету.

 Слобода као трајно опредељење Србије

Осамдесет пета годишњица 27. марта прилика је да се, уз дубоко поштовање према сложеној историјској епохи, поклонимо сенима предака који су изнад свега вредновали слободу свог народа. Овај датум нас подсећа на вековну тежњу Србије да остане своја и суверена, бирајући пут који је често био најтежи, али једини исправан. Историја је потврдила да је српски народ у преломним тренуцима увек знао да препозна праву страну, чувајући своје достојанство и право да самостално одлучује о својој судбини, што остаје темељ наше државности и данас.

Препоручујемо

Друштво

0 13

ДАН КАДА ЈЕ ГРЧКА БИЛА СРБИЈА: Четврт века од подвига браће који су зауставили НАТО конвоје

24. 03. 2026. у 18:30

Свет

0 4

ВАТИКАН ЗАБРИНУТ, АФРИКА ПРЕТИ РАСКОЛОМ: Историјски преокрет у Кентерберију, Сара Малали прва жена на челу Англиканске цркве

26. 03. 2026. у 17:30

Друштво

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

17. 03. 2026. у 19:10

Друштво

0 3

ОД ПРАВА ГЛАСА ДО ПРАВА НА ЖИВОТ: Осми март — празник који је постао светски бедем слободе

08. 03. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације