ПОВЕЋАН ДОЊИ ПРАГ ЗА УПИС У ЕЛИТНЕ СРЕДЊЕШКОЛЕ: Ево колико бодова матуранти треба да освоје за улазак у гимназије

ЂАЦИ осмог разреда "одрадили" су пробу мале матуре и тако прескочили прву степеницу у припремама за упис у средње школе.

загревање За упис у гимназије морају да сакупе најмање 90 поена, Фото Н. Скендерија

 Резултати пробног теста који ће бити познати за неколико дана, биће и добар показатељ да ли могу да рачунају на упис у неку популарну гимназију или средњу стручну школу која је на гласу, јер је за улаз у неке од њих потребно чак 95 од могућих 100 бодова. Ученик из основне школе може да "понесе" највише 60 бодова и то ако је имао закључене све петице у шестом, седмом и осмом разреду, док им мала матура "обезбеђује" максималних 40 поена.

Уколико се покаже да је матурант на проби мале матуре подбацио и да није добро савладао градиво, биће му потребно много труда да до средине јуна када се одржава "права" матура, попуни "рупе" у знању и освоји број поена потребан за престижне школе.

Они који имају завидан успех, већ годинама се опредељују за упис у гимназије и ове школе су у већини градова у Србији прве на листи жеља малих матураната.

Управо због великог интересовања уписни праг у гимназијама сваке године је све већи, па тако ђаци који циљају ове елитне школе треба да на прошлогодишњи број бодова додају бар још један до два поена.

У Београду су на списку најтраженијих школа четири гимназије у којима је за "улаз" на природно математички смер потребно и више од 95 поена. Најзахтевнија је прошле године била Четрнаеста гимназија, за коју је требало скупити чак 95,20 поена. Ова гимназија је лане "престигла" Трећу, Девету и Десету које су годинама уназад биле на врху листе школа за које је било потребно највише бодова. Ипак, и ове три школе минимално каскају за Четрнаестом, па је за улазак на математички смер у Трећој било потребно 95,10 поена, а у Деветој 94,90. За упис у Десету гимназију која је општег смера требало је скупити 95,17 поена.

Друштвено-језички смер је у свима њима нешто доступнији, али је, ипак, за упис и на тај смер у Четрнаестој требало имати 93,10 бодова, у Деветој 93,31 поена.

Следи Пета београдска гимназија, где је прошле године за упис на математички смер било потребно 92,84 бода, а на друштвено-језички 90,13 поена.

И у свим већим градовима у Србији гимназије су најпопуларније школе, а то је случај у Новом Саду у коме је годинама уназад на врху листе жеља гимназија "Јова Јовановић Змај" па је лане за природно-математички смер овде требало чак 97,30 поена. Веома популарна је и новосадска гимназија "Исидора Секулић" за коју је требало 95,06 поена на природно-математички смер, а за друштвени 93,30 бодова.

И у Нишу је највише поена било потребно за упис у гимназију "Стеван Сремац" - чак 94 бода за природно-математички смер. У Шапцу је, такође, најтеже било уписати гимназију, па су осмаци да би сели у гимназијске клупе морали мати најмање 92,11 поена.

У Ужицу је за гимназију било потребно нешто мање поена него у осталим градовима - 84,81 - али је и у граду на Ђетињи то најпопуларнија школа. Осим гимназију, млади Ужичани најрадије уписују Медицинску школу па је за смер фармацеутски техничар требало скупити 83,15 поена, а нешто мало мање односно 83,10 бодова за смер зубни техничар.

Међутим, у неким градовима у унутрашњости Србије гимназије каскају за стручним шолама, па је тако у Крагујевцу највише поена лане било потребно за упис на смер зубни техничар у Медицинској школи - 91,45, док је за смер педијатријска сестра требало 89,95 поена. За Прву крагујевачку гимназију било је потребно 86,96 бодова.

И У Краљеву је најтеже било уписати смер за физиотерапеута у Медицинској школи, где је требало скупити 86,97 бодова, а затим смер техничар информационих технологија у Електро-саобраћајној шпколи за који је требало 86,49 бодова.

У неким гимназијама у Србији отворена су и специјализована одељења која похађају ученици са посебним способностима за природне и друштвене науке. Тако постоје одељења за математику, за физику, за ИТ, за биологију и хемију, док се они заинтересовани за стицање знања и вештина из друштвених наука опредељују за одељења за географију и историју, за сценску и аудио-визуелну уметност и за филолошке науке. Ови ученици полажу додатни пријемни испит који се организује у мају, али обавезно излазе и на малу матуру која има квалификациони и сертификациони значај.

Препоручујемо

Друштво

0 0

Временски ролеркостер: Сунчани дани још увек под знаком питања

23. 04. 2026. у 09:52

Друштво

0 1

"Ако га не пусте, одлучили су се за смртну пресуду" Син Ратка Младића о стању свог оца чији живот зависи од сати

23. 04. 2026. у 08:42

Друштво

0 2

Детаљна прогноза до октобра: Погледајте какве шокове је време припремило за нас

23. 04. 2026. у 06:59

Друштво

0 1

Славимо Светог мученика Терентија: Обавезно испоштујте један обичај

23. 04. 2026. у 06:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације