ДЕЦУ У КИНИ УЧИМ И КАКО СЕ СЛАВИ ВАСКРС: Лекторка Наташа Радосављевић Габерова, о животу у Пекингу (ФОТО)

Наташа Радосављевић Габерова, професор српског језика и кљижевности више од 15 година живи у Кини и ради као лектор за српски језик на Пекиншком универзитету за стране студије. Овде је временом изградила и свој живот - у Кини се удала, овде су рођена и њена деца која похађају кинеске школе. Она је добила и Свесавску награду за изузетне резултате у промовисању српског језика, књижевности, историје, културе и обичаја у дијаспори, а у разговору за наш лист каже да ова награда за њу представља признање за дугогодишњи рад, али и велику част и обавезу.

Фото: Приватна архива

- Доживљавам је као потврду да је мој труд у очувању и ширењу српског језика и културе у Кини препознат и вреднован. Истовремено, она ме подсећа колико је важно да у овом послу будемо посвећени, јер у иностранству лектор не представља само себе као индивидуу, него и земљу из које долази - каже она.

 Како изгледа Ваш рад у Пекингу и колико је интересовање младих Кинеза за учење нашег језика?

- Мој рад обухвата наставу српског језика, књижевности и културе, али и теме из историје и географије Србије. Настојим да студенти стекну сигурност у говору, али и разумевање контекста у ком се језик користи. Катедра на којој радим је прва у Кини где се српски језик изучава као главни страни језик, још од 70-их година прошлог века. Са економским јачањем Кине и развојем сарадње са Европом, интересовање за српски језик значајно је порасло. Некада се упис организовао на четири године, а данас на сваке две. Поред основних група, постоји и изборни курс српског језика који похађају студенти са других универзитета у Пекингу. Од прошле године уведен је и програм "Српски језик и европске студије", који студентима омогућава да стекну свеобухватније знање. Катедре за српски језик отворене су и у другим градовима Кине - у Тијенђину, Шангају, Гуангџоу и другим градовима - где данас раде моји бивши студенти као професори.

Колико је студената прошло кроз Ваша предавања и колико их тренутно имате?

- За ових 16 година, радила сам са више од 500 студената, а многи од њих данас раде у кинеским компанијама које послују у Србији и региону, као и у министарствима Кине и дипломатским представништвима. Имам дивне кинеске колеге са којима сам остварила одличну сарадњу, што је од великог значаја за рад.

Осим што их учите да говоре српски језик, чему их још подучавате када је реч о Србији?

- Поред језика, студентима настојим да приближим Србију као живу културу - њену традицију, књижевност, свакодневни живот и вредности. У оквиру четворогодишњих студија студенти се упознају и са историјом Србије, прате савремене друштвене теме у новинским текстовима и дневну политику, имају часове превођења, а у оквиру новог програма стичу и шира знања о Балкану и Европи. У настави волим да повезујем српску и кинеску културу, јер управо ту студенти најлакше разумеју оно што уче. Често их питам како се одређене изреке или пословице кажу на њиховом језику, и веома им је занимљиво када откријемо да постоје сличности. Поређење обичаја, начина живота и образовног система додатно им приближава српски контекст.

Које су разлике између Срба и Кинеза?

- Срби су, у поређењу са Кинезима, нешто отворенији у комуникацији, али се те разлике постепено смањују код млађих генерација. Млади и у Србији и у Кини желе сличне ствари - добро образовање, сигуран посао и стабилну будућност. Управо те заједничке тежње показују да, упркос културним разликама, постоје вредности које су универзалне.

Када им причате о нашим обичајима, како их прихватају и колко их разумеју с обзиром на то да се њихова култура знатно разликује од наше?

- Обичаји и традиција су важан део наставе и трудим се да их студентима приближим конкретним искуством. За Ускрс фарбамо јаја, разговарамо о значењу празника, а за Божић објашњавам божићне обичаје. Често студенте позовем код себе кући, где пробају традиционална јела која припремим и осете атмосферу празника. Интересантно је да и у кинеској традицији постоје слични обичаји - на пример, за Кинеску нову годину се на северу у кинеске равиоле, незаобилазно јело празничне трпезе, ставља новчић као симбол среће, што подсећа на наш божићни обичај, стављања новчића у чесницу, као знак добре среће и просперитета. Оба празника окупљају породицу и стварају топлу, свечану атмосферу заједништва. То су тренуци када се негују традиција, блискост и радост боравка са најмилијима. Таква поређења им помажу да лакше усвоје нове садржаје.

Како Кинези гледају на Србију, колико познају наше прилике и шта их највише привлачи у вези са нашом земљом?

- Однос према Србији је веома позитиван. Интересовање постоји и на личном и на професионалном нивоу.Када сам дошла у Кину 2010. године, просечан човек није много знао о Србији - најчешће су се помињале две фигуре - Валтер и Тито, а Југославија је била још увек у живом сећању. Данас је ситуација значајно другачија. Србија је присутна у медијима и интересовање је велико и искрено. Кинези не заборављају НАТО бомбардовање и подржавају територијални интегритет Србије. Истовремено, све више младих види Србију као место где могу да студирају, тренирају различите спортове или раде. Постоје и туристичке агенције преко којих родитељи шаљу децу у Србију на тенис, прати се српска кошарка, а интересовање за језик расте. Моји студенти бораве два семестра у Београду, на Филолошком факултету, где имају прилику да језик усаврше у природном окружењу. Током боравка путују по Србији, упознају различите крајеве и културне просторе - од Београда и Новог Сада до Ниша и Врања, као и планинске центре попут Копаоника и Златибора. Тај боравак је драгоцен јер им омогућава да језик користе у свакодневној комуникацији и да га разумеју у културном и друштвеном контексту у којем живи.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДРЖАВА ДАЈЕ 50.000 ДИНАРА: Пријаве трају још пар дана, ево ко све има право на помоћ

13. 04. 2026. у 14:24

Друштво

0 0

"ИЗА СВАКОГ СИГУРНОГ КОРАКА СТОЈИ ТИМ КОЈИ НЕ ПРАВИ ГРЕШКЕ": МУП представио јединцу зуа обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО)

13. 04. 2026. у 12:44

Друштво

0 0

СРБИЈА НА УДАРУ ПЉУСКОВА СА ГРМЉАВИНОМ Хитно се огласио РХМЗ: Ови делови земље најугроженији (ФОТО)

13. 04. 2026. у 10:50

Друштво

0 0

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ СЛУЖИ ЛИТУРГИЈУ У МАНАСТИРУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ: Свечаном чину присуствује велики број верника

13. 04. 2026. у 09:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације