Друштво

Кашика излизана од глади, усташка капа и униформа: Изложба "Јасеновац као трајна опомена" отворена у Библиотеци града Београда (ФОТО)

Бранка Борисављевић

22. 04. 2026. у 16:15

КАШИКА излизана од глади, усташка капа и униформа, тегла са земљом из Доње Градине, пиштољи, кама, послужавник са обележјима НДХ и цигла са иницијалима некада угледне породице - неми су сведоци система смрти који данас стоје пред посетиоцима у атријуму Библиотеке града Београда.

Кашика излизана од глади, усташка капа и униформа: Изложба Јасеновац као трајна опомена отворена у Библиотеци града Београда (ФОТО)

Међу овим аутентичним предметима отворена је изложба "Јасеновац, трајна опомена", у оквиру обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма, као и годишњице пробоја јасеновачких логораша.Изложбу потписују кустоси Александра Мишић и Никола Милошевски, док је аутор поставке Никола Радосављевић, програмски директор Музеја жртава геноцида.

Према речима Бојана Арбутине, директора Музеја жртава геноцида, поставка је подељена у два сегмента - први приказује функционисање система логора смрти у Јасеновцу и последњи пробој заточеника 22. априла 1945. године. Други, под називом "Хипократ у жицама", осветљава мање познату причу о усташкој болници унутар логора, где су заточени лекари лечили своје мучитеље, да би на крају и сами били ликвидирани.

- Јасеновац заузима посебно место у историји страдања - истако је Арбутина. - Не бих повлачио паралеле између Јасеновца и Аушвица, јер су начини убијања, однос према жртвама и услови у логору Јасеновац сврстали међу најокрутније логоре не само у Европи, већ и у свету. Он је остао парадигма страдања Срба на територији НДХ. Циљ ове изложбе да се не заборави страдање народа од 1941. до 1945. године.

POGLEDAJ GALERIJU

Посебну тежину поставци дају изложени документи, међу којима је и јеловник који сведочи о системској глади. Затвореници су дневно добијали 150 до 200 грама буђавог кукурузног хлеба или тек нешто брашна размућеног у води, док се ручак, ако га је било, сводио на чорбу од репе или купуса. Калоријски унос кретао се од 500 до 700 калорија дневно, што је, како је истакнуто, било знатно мање у односу на услове у Аушвицу. Глад је овде била део механизма уништења, једнако као и оружје изложено у витринама.

ПИСМО И ЦИГЛА

Међу изложеним документима је и писмо затворенице број 1301, имена Софија Манјоловић. Пише породици у Змеуну, забринута што се на јављају. Тражи да јој пошљау слике. Писање је била награда за добро владање.

Цигла, са ознакама "БЦ", припадала је породици Бачић, која је пре рата имала успешну циглану, да би била убијена, а њихова фабрика искоришћена за производњу материјала од којег су подизане зидине јасеновачког логора.

Директор Библиотеке града Београда Ненад Миленовић поручио је да значај изложбе не лежи само у њеном садржају, већ у односу друштва према сећању.

- Колико ће ова опомена бити трајна, зависи од нас - не само од институција, већ од сваког појединца. Важно је да се сећамо не само на годишњице, већ да ту свест носимо и између тих датума - рекао је Миленовић.

Међу бројним сведочанствима посебно потреса прича о страдању деце, забележена у једном од изложених докумената. Судбина Ане Виле, труднице и мајке четворо малишана, остаје као један од најстрашнијих симбола тог времена. На средини Саве, приморана да баци сопствену децу у воду, одбила је да послуша наређење, покушавајући да их заштити. Уследила је казна, бачена је у реку, а за њом и њена деца.

Предмети, документи и сведочанства не остављају простор за равнодушност. "Јасеновац, трајна опомена" није само историјска поставка, она је позив на памћење, на одговорност и на одбијање заборава, као једине гаранције да се такво зло више никада не понови.