„Љубинко и Десанка“ на сцени Фондације Mozzart: Цекић, Вулановић и Бандовић у Шушљиковој режији о блискости која недостаје

НА сцени театра хуманости још једна представа у продукцији Фондације Mozzart.

Foto: TouchNtouch produkcija

Постоје приче које не траже велику сцену да би биле испричане – довољна је једна клупа и мало кише да се оголе све наше слабости и све наше наде. Управо такву атмосферу донела је представа „Љубинко и Десанка“, која је у театру хуманости Фондације Моззарт своју премијеру доживела као сусрет емоција и осећаја топлине.

На новој градској сцени, у Цара Душана 35 на Дорћолу, своју причу почиње да живи комад по тексту Аце Поповића са сјајним глумачким триом, који чине глумци Јанко Цекић, Александра Вулановић и Љубомир Бандовић. Редитељски печат комедије која се поиграва границама између смеха и туге, стварности и илузије дао је глумац и редитељ Горан Шушљик.

Foto: TouchNtouch produkcija

„Рад на овој представи је био спонтан, другарски и врло пријатан. Позоришни процеси су врло компликовани, а овај је био специфичан јер је у питању мали комад – троје глумаца и ја. Стално смо били у додиру са оним што треба да урадимо и то не путује далеко од људи са којима правиш позориште“, рекао је Шушљик, додајући да је управо та „породична атмосфера“ изнедрила аутентичан резултат.

Foto: TouchNtouch produkcija

Представа, настала по тексту Александра Поповића а у продукцији Фондације Моззарт, отвара причу о троје усамљеника који трагају за топлином и смислом.

„Та нека врста интимности и прича која је наизглед запетљана заправо је врло једноставна – троје људи траже мало топлине и на крају је на неки начин нађу. То су приче о душама, о ономе што смо ми када се сва светла погасе“, истакао је редитељ.

Foto: TouchNtouch produkcija

Глумац Љубомир Бандовић није крио емоције поводом рада на представи и сарадње са млађим колегама.

„Почашћен сам поверењем и љубављу коју ми млађи дају. У овој земљи често имате разлога да посустанете, али мене је лако пробудити, а овај двојац који чине сјајни Јанко и Александра је то успео током процеса стварања ове представе и баш сам срећан“, рекао је Бандовић и нагласио и да је ова представа данас важна јер безнађе је смрт, а нада је једино што постоји.

Foto: TouchNtouch produkcija

Говорећи о самој улози позоришта и простору Фондације Моззарт где ће се комад изводити, Бандовић је подсетио на суштину театра.

„Позориште је идеја, није зграда. Некада су глумци сами себи на улици правили позорницу. То што Фондација Моззарт ради је хумано – ми смо већином забављачи, али тај мали проценат када се сусретнемо са уметношћу нам је драгоцен. Хвала им што су спојили лепо и корисно.“

Главну улогу редитељ је поверио глумцу Јанку Цекићу, који тумачи лик Љубинка који трага за искреном љубављу.

„Аца Поповић је јако компликован писац и за режирати и играти. Драго ми је што смо успели да савладамо језик и да испричамо причу о ликовима са маргине, а ова представа је важна јер људи више не слушају једни друге и све више постају усамљени.“

Цекић је истакао и значај публике и хуманитарног сегмента који Фондација Моззарт негује.

„Дивно је што људи који долазе у Театар хуманости имају прилику да помогну, да учине добро дело. Заједно учествујемо у овоме – јер без публике нас нема, а заједно чинимо нешто важно.“

Foto: TouchNtouch produkcija

Главна женска улога Десанке припала је младој глумици Александри Вулановић, која је у свом лику пронашла је посебну врсту светлости, а код Десанке јој је најдража њена инфантилност и срећа која упркос свему живи у њој. Са премијере истиче да ће понети осећај топлине за који се нада да ће га и публика осетити.

Foto: TouchNtouch produkcija

Управо та топлина, проткана кроз једноставну, али дубоку причу, обележила је премијерно извођење представе „Љубинко и Десанка“. У простору који све више постаје место сусрета уметности и хуманости, ова представа подсећа да позориште није само сцена – већ живи дијалог између људи, емоција и наде.

ЈЕДАН СМС – ЈЕДНА КАРТА

Премијера представе „Љубинко и Десанка“ имала је и хуманитарни карактер, а улазница је била хуманитарна СМС порука по чему је театар хуманости постао јединствена сцена са оваквим концептом улазница. Као и до сада, Фондација Моззарт на крају месеца дуплира број пристиглих порука и донира додатни новац за лечење Слободана Тодоровића. Представа ће бити и део мајског репертоара 18. и 29. маја а карте можете резервисати на Инстаграм страници Фондације Моззарт.

Препоручујемо

Друштво

0 0

Змије не долазе случајно у ваше двориште: Привлаче их четири ствари, одмах реагујте ако осетите овај мирис

01. 05. 2026. у 17:10

Друштво

0 0

По први пут у календару државних церемонија: У Цркви Светог Марка служен парастос страдалима у хрватској операцији "Бљесак" (ФОТО)

01. 05. 2026. у 15:41

Друштво

0 0

Ови производи хитно повучени са српског тржишта: Постоји ризик од опекотина (Фото)

01. 05. 2026. у 15:34

Друштво

0 3

Коначно пролеће или повратак пљускова? Ево какве нас све промене времена очекују наредних дана

01. 05. 2026. у 15:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације