НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ САМО 257 КАНДИДАТА: Матуранти годинама заобилазе поједине факултете

РЕЗУЛТАТИ првог уписног рока на факултетима Универзитета у Београду још једном су показали да се из године у годину понавља исти сценарио. И док се на појединим факултетима водила трка за сваки индекс, на другима је остало толико слободних места да ће и у другом, па вероватно и трећем уписном року бити места, а неки чак неће ни попунити амфитеатре бруцошима.

НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ САМО 257 КАНДИДАТА: Матуранти годинама заобилазе поједине факултете

Фото: Приватна архива

У збиру, у овом року пријавило се готово 1.000 кандидата више него лане, односно око 17.000. То потврђује да најстарији и највећи универзитет у земљи, и поред масе приватних, и даље ужива велико поверење будућих студената. Међутим, иза укупних бројки крије се проблем који траје годинама и на који надлежни готово да не реагују: интересовање кандидата концентрисано је на мали број факултета. Највише пријава ове године имали су Економски и Факултет организационих наука. Велика конкуренција забележена је, као и ранијих година, и на Стоматолошком и Архитектонском факултету, док је традиционално највећа борба за место на психологији Филозофског факултета, где се за једно место бори готово пет кандидата. Велико интересовање влада и за логопедију на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију.

На другој страни универзитетске мапе слика је потпуно другачија. На Пољопривредни факултет пријавило се свега 257 кандидата, иако има чак 790 места. Рударско-геолошки факултет располаже са више од 300 места, а пријавило се тек 99 матураната. Географски факултет није попунио ни половину планираног броја бруцоша, док су бројна места остала слободна и на Физичком, Хемијском, Шумарском, Технолошко-металуршком факултету, као и на Техничком факултету у Бору.

Готово идентична расподела интересовања понавља се из године у годину. Већ деценијама се зна који факултети имају вишеструко више кандидата од расположивих места, а који не успевају да попуне ни буџетске квоте.

Зато се намеће питање да ли је време да се озбиљно преиспита уписна политика у Србији. Посебно ако се зна да су уписне квоте у великој мери остале готово непромењене још из времена када је Србија имала знатно више средњошколаца него данас.

Наравно, универзитет не може бити вођен искључиво тржишном логиком. Држави су потребни стручњаци из области природних наука, пољопривреде, рударства или наставничких занимања, чак и када нису међу најпопуларнијим изборима матураната. Али управо зато је можда потребан други модел подстицаја - кроз стипендије, гарантовано запослење или друге мере које би повећале интересовање за дефицитарна занимања.

Упорна примена исте уписне политике, уз исте квоте и исте резултате, тешко може донети другачији исход. Сваког јуна гледамо исту слику - редове испред неколико најтраженијих факултета и празне клупе на многим другим. Можда је управо овогодишњи упис још један подсетник да проблем није у матурантима и њиховим изборима, већ у систему који се годинама није прилагодио ни демографским променама ни потребама друштва.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: Немачка главна база за производњу оружја за Украјину Чека се реакција Москве

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве

НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.

13. 07. 2026. у 12:47

Коментари (0)

СЛОБОДА КОЈОЈ ЈЕ ТЕШКО ОДОЛЕТИ: Зашто овог лета сви желе да пробају СУП даску?