СТЕФАНОВИЋ: Приметан пораст ирегуларних миграција

МИНИСТАР унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је данас да је приметан пораст ирегуларних миграција и да је зато важно да, у борби против тога, размена информација између земаља Западног Балкана и Европске уније буде још интензивнија и боља.

Фото: МУП

Министар Стефановић је, након министарске видео-конференције о ирегуларним миграцијама на источномедитеранској рути коју је организовала Република Аустрија, поручио да је важно да земље Западног Балкана добијају више повратних информација од држава чланица ЕУ.

-Знам да су неки системи комуникације одвојени искључиво за чланице ЕУ, али у борби против ирегуларних миграција размена информација мора да буде интензивнија и боља. Република Србија остаје посвећен партнер у борби против ирегуларних миграција и можете да рачунате на наше капацитете, како би се са овим великим проблемом изборили-рекао је Стефановић на конференцији за медије у Бечу, на коју се укључио путем видео-линка, а на којој су говорили и министар унутрашњих послова Аустрије Карл Нехамер, немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер и потпредседник Европске комисије Маргаритис Шинас.

Стефановић је нагласио да повећан број ирегуларних миграција не сме остати без одговора.

Фото: МУП

-Одговор може да буде снажније деловање Фронтекса, као један од кључних приоритета у заштити спољних граница Европске уније. Ми смо ове године зауставили више од 8.500 миграната који су покушали да илегално пређу нашу границу. Наравно то не значи да они и даље не траже канале и кријумчарске руте  како би напустили земље Западног Балкана, са крајњим циљем да дођу до Западне Европе-истакао је Стефановић.

Он је рекао и да је важно да, уз помоћ држава ЕУ, ојачамо капацитете наше граничне полиције.

-Најзначајнија је опрема за видео надзор, термовизијске камере, дронови и пловила којима би могли ефикасније да контролишемо нашу границу. Ми свакако одвајамо више средстава за граничну полицију и у смислу упошљавања нових граничних полицајаца и у њихову обуку, али нам је потребна додатна помоћ-рекао је Стефановић.

Наш министар је, на састанку који је претходио конференцији за новинаре, подсетио да је од почетка мигрантске кризе до данас Западни Балкан остао једно од кључних транзитних подручја за мигранте чије је крајње одредиште Западна Европа.

-Република Србија, због свог положаја, трпи један од највећих притисака ирегуларних миграција, зато што неке од кључних транзитних рута воде преко наше територије. Највећи број миграната нам долази из правца Северне Македоније и Републике Бугарске. Веома је важно да наставимо да пратимо како ће тај мигрантски притисак да се настави током ове, али и у наредним  годинама- рекао је министар и додао да се у прихватним центрима у Србији тренутно налази око 4.350 миграната.

Он је навео да највећи број миграната долази из Авганистана, Сирије, Пакистана и Бангладеша, али је и додао и да је мали број њих поднео захтев за азил у Србији.

-Од почетка године 1.277 лица је изразило намеру да затражи азил, док је само 50 њих суштински поднело захтев и они се налазе у нашим азилним центрима. Овај податак вам говори да они не желе да остану у Републици Србији, већ то користе само као административни механизам да би наставили свој пут ка Западној Европи. Желимо да будемо конструктиван партнер, али не можемо да будемо земља која ће фактички постати земља чекања на обраду захтева за азил, нити земља повратка миграната који су користили руту преко Западног Балкана-нагласио је Стефановић.

Говорећи о кријумчарењу миграната, Стефановић је рекао да је борба српске полиције у тој области  веома интензивна.

-Само у првој половини ове године поднели смо 90 кривичних пријава против 104 особе због сумње да су извршиле ово кривично дело и такође 5 кривичних пријава против организованих криминалних група коју су чинили 25 припадника, док је фактички у претходне две године тај број био значајно мањи-објаснио је Стефановић.

Министар унутрашњих послова Републике Аустрије Карл Нехамер, који је био домаћин састанка министара, оценио је да су учесници конференције отворено дискутовали о овој комплексној теми, која свакако и даље остаје изазов, и поред свих других оптерећења које је донео корона вирус.

-Поносан сам што смо сви, заједно са партнерима са Западног Балкана, показали посвећеност ефикаснијем решавању овог изазова, како бисмо заједно могли да добијемо ову борбу против ирегуларних миграција и кријумчарења људи-рекао је Нехамер.

Министар унутрашњих послова Савезне Републике Немачке Хорст Зехофер истакао је да проблем ирегуларних миграција ниједна држава не може сама да реши.  

-Желео бих да истакнем да је неколико ствари од изузетног значаја. Најпре, морамо радити на сарадњи са земљама порекла миграната, како би утицали да ти мигранти не крећу на пут и такође како би оне који немају право на азил могли да вратимо у земље порекла. Затим, морамо помоћи земљама Западног Балкана, односно транзитним земљама, посебно техничком опремом-рекао је Зехофер.

Потпредседник Европске комисије Маргаритис Шинас рекао је да је услед пандемије корона вируса дошло до смањења миграционог притиска, али попуштањем мера можемо очекивати да ће се поново повећати миграциони притисак на руту Западног Балкана.

-Четири су важне теме на које морамо обратити пажњу – управљање границом, сузбијање кријумчарења људи, систем азила, али морамо радити и на враћању миграната у земље порекла, мислим на оне који немају никакав основ за боравак у земљама Европске уније- рекао је Шинас.

И комесар за проширење ЕУ Оливер Вaрхељи дели став Шинаса да се морају размотрити могућности враћања миграната у земље порекла, који су се нелегално доселили у ЕУ.

-Имамо сви заједничку одговорност и морамо дати заједнички допринос. Изазови су и даље пред нама и морамо повећати наше напоре. Не смемо мислити да због смањења миграција, услед корона вируса, више не постоје миграционе опасности. Морамо бити спремни и морамо повећати наше капацитете. Такође, не можемо натоварити нашим партнерима са Западног Балкана оно што ни ми сами не желимо преузети-рекао је Вaрхељи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације