Друштво

ОСЛЕПЕЛИ ГА ТУРЦИ КАО УХОДУ: Филип Вишњић је био устанички обавештајац

Б. С.

27. 07. 2020. у 17:40

ВИСОК, плећат, снажан, са лицем нагрђеним дугим ожиљком и шаком осакаћеном ударцем дуге оштрице, слепи гуслар Филип Вишњић је остављао дубок утисак на слушаоце његових песама.

ОСЛЕПЕЛИ ГА ТУРЦИ КАО УХОДУ: Филип Вишњић је био устанички обавештајац

Научници су утврдили да су оне ауторска дела и ризница тачних историјских информација, у којима су сваки лик и догађај из времена Првог српског устанка описани реално и пластично. Испоставило се да је Вишњић знао у главу све предводнике Турака и јаничара потурица, којима је такође певао баш на почетку своје просјачко-певачке каријере уочи устанка.

Он није писао хвалоспеве устаничким вођама, иако их је у стиховима вешто китио атрибутима које су ови волели да слушају. То је Вишњићу омогућило да потомству остави сведочанства и о лошим странама српских вођа, њиховим сукобима и сујетама.

Слепи Филип је већ у "Почетку буне на дахије" критичар већине српских кнезова који су избегавали сукобе с Турцима све док није почела масовна сеча кнезова. Вишњић је оставио путоказ ка правим организаторима и духовнима вођама устанка "божјим угодницима" Хаџи Рувиму и Хаџи Ђери, који су још 1803. окупили првих 12 кнезова спремних за борбу.
Кад су после једног века обелодањени документи из бечког Ратног архива, показало се да су "богуугодне" црне монашке ризе често криле српске фрајкоре и шпијуне који су долазили из Аустрије да припремају устанак.

ВИШЊИЋЕВУ обавештеност о тајнама устанка већина биографа је објашњавала блискошћу с кнезовима и устаничким вођама, које је пратио и певао им. По сведочанствима савременика Вишњић је за време битака које је описивао боравио у устаничким шанчевима, а сваку информацију проверавао је код најмање три извора. То није радио ниједан други гуслар.

Књижевник и културни радник Милорад Панић Суреп био је заинтригиран загонетним Вишњићем, који је по званичној биографији рођен у угледној породици Вилића, коју су Турци дословно истребили. Отац му је рано умро и када му се мајка преудала он је од њеног надимка Вишња направио ново презиме, које му је скривало идентитет. Према званичној причи он је ослепео од богиња у осмој години, али када је Суреп почео да спаја црвеном линијом тачке на карти где је Вишњић боравио током својих пешачких путовања, резултат га је запрепастио: слепи гуслар је путањом налик на замршену нит прешао хиљаде километара по Босни, Србији и Црној Гори. Најјужнији крај те нити почињао је у Скадру, а најсевернији се протегао до Темишвара.

Суреп није могао да нађе објашњење за овај подвиг, док није прочитао сведочанства мештана села Грк у Срему, где се песник-хроничар склонио после пропасти Првог српског устанка.

Сељани Сима Станишић, Милан Чемерлић и Чеда Радишић пренели су истраживачима Филипову причу да је "вођа чете устаничке био и код здравих али преврнутих очију као гуслар Турке уходио" све док га ови у једном боју нису заробили и препознали и заиста ослепели. Они су открили и невероватну способност овог слепца да сам кочијаши запрегом.

Sve tekstove iz specijalnog dodatka "Najveći srpski špijuni" čitajte u štampanom izdanju Večernjih novosti!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације