ТРИ НОЋИ НИСАМ СПАВАО, СВЕ ЈЕ СРУШЕНО: Рајко је полу-Србин, полу Либанац - покренуо је сјајну акцију за Бејрут

КАТАСТРОФА која је задесила мој родни град Бејрут довела ме до потпуног очаја.

Ж. Кнежевић

Већина мојих пријатеља и родбине је повређена или је остала без свог дома. Мајка ме тог кобног дана назвала и плачним гласом јавила да се десило нешто лоше, али да не може да добије брата на телефон. После 15 минута ишчекивања, који су трајали читаву вечност, на сву срећу послао је поруку и написао да је добро. Тек тада смо могли да одахнемо.

Овако, у очају, за "Новости" говори Рајко Тројановић (31), момак који у Београду држи либанску пекару "Фуруна". У објекту у Београдској улици већ трећи дан сакупља новчану помоћ за родни Бејрут, коју ће послати тамошњем Црвеном крсту, али и својој породици, која се налази у разрушеном граду чије су слике ужаса претходних дана обишле цео свет.

- За пултом се налази кутија у коју сви могу одвојити онолико новца колико имају или желе, а акцију сам покренуо одмах по примању тужних вести из Бејрута. Пре два дана је један мој познаник дошао у пекару како би се исплакао над тешком судбином либанске нације, и тиме показао колике су размере ове катастрофе.

Ж. Кнежевић

У разорној експлозији више од 300.000 људи остало је без својих домова, потпуно је разрушена и основна школа коју је својевремено похађао Рајко Тројановић, а штета коју је експлозија направила процењује се на више од пет милијарди долара. Либанци, ма где били расути по белом свету, више не спавају. Сати су им се претворили у вечност, ишчекујући сваког тренутка нове, нажалост, претежно болне информације из главног града. Иако је у маленој блискоисточној држави раније падало много бомби, ништа није било слично експлозији која је 4. августа одјекнула Бејрутом. Потресне слике мртвих и рањених пријатеља и родбине Рајку су непрекидно у глави, а лоше вести из Бејрута смењују се као на траци.

Ж. Кнежевић

Приватна архива

Рајков рођени брат Илија се првог дана ужаса у Бејруту јавио нашој редакцији и испричао све страхоте кроз које овај народ и даље пролази. Они су иначе унуци нашег некадашњег амбасадора у овој земљи Радмила Тројанивића. Илија и Рајко су рођени у мешовитом браку Србина и Либанке, а имају и сестру која тренутно студира у Њујорку.

- Пре четири године сам са девојком дошао у Београд, родни град мог оца и деде, у потрази за бољим животом - говори Тројановић. - У Либану су услови за напредак били све гори, младима није пружена никаква шанса. Мајка је остала у родном месту, брат је у последње време живео на релацији Београд - Бејрут, док се отац прекјуче вратио у Београд из Африке, где ради последњих година.

Ж. Кнежевић

СВЕ ИХ ЈЕ СУСТИГЛО

СРБИН Драган Даниловић (58), који је до пре две године живео у Бејруту и радио као директор производње у фабрици кафе, а сада је запослен у њиховом огранку у Србији, истиче, за "Новости", да је животни стандард Либанаца последњих десетак година све гори.
- Економска ситуација је увек била лоша, али су свима кредити били лако доступни, па се то није толико препознавало - каже Даниловић. - Бејрут је центар живота целе земље и ово ће имати катастрофалне последице по животе људи. Не могу да препознам град, све је разорено. Контактирао сам са Амбасадом Либана и понудио помоћ преко фирме, али и породичну, колико је у мојој моћи.

Фото: Принтсцреен

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације