Кад год помислим на тај злочин, сетим се Панте и Ивана. Онда ми у памћење дођу плач, кукњава, сав тај метеж, али и неописиви бол. Бол који не бих пожелео никоме. Чак ни оном ко је пуцао у мене. Јер готово сваког трена и даље осећам тај звук метака који ми пробијају тело.

Коментари (2)