ПРОФЕСОР ДР БРИЖИТА ЂОРЂЕВИЋ: Ко нема мањак витамина и минерала узалуд се суплементима штити од короне

СТРАХ да се не оболи од ковида 19 и жеља да се оснажи имунитет многе је навела да пију суплементе. С обзиром на то да је од лекара "процурила" информација да значајну улогу за одбрану организма од вируса корона имају витамин Д, магнезијум, цинк и витамин Ц - ови додаци исхрани су почели масовно и много да се пију, без икаквог критичког приступа.

Др Брижита Ђорђевић / Фото: приватна архива

У интервјуу за "Новости" професор др Брижита Ђорђевић, са Фармацеутског факултета у Београду, каже да ће рационална суплементација да има смисла само уколико особа има дефицит неких витамина и минерала:

- У супротном, принцип више је боље свакако не важи у случају примене додатака исхрани. Разлог је у чињеници да су потребе организма дефинисане препорученим дневним уносом. Прекомеран унос нутријената је понекад у вези са испољавањем негативних, па и токсичних ефеката. Зато су светски експерти из ове области дефинисали максимално дозвољене количине неког нутријента које се могу уносити сваки дан без ризика по здравље. Количине веће од максимално дозвољених могу, мада нужно не морају, да носе одређени ризик по здравље и зато се не препоручују.

* Које су поуздане и лако доступне анализе којим се може доказати мањак витамина и минерала у крви?

- Овакве биохемијске анализе свакако постоје. Идеално би било да се одреди ниво сваког појединачног витамина и минерала у организму пре почетка суплементације. Нажалост, то је скупо, и у случају одсуства неког обољења чак и беспотребно. Зато је од користи праћење дневника исхране. На основу табела састава намирница, може да се закључи о адекватности уноса витамина и минерала и на основу тога препоручи одговарајућа корекција исхране, као и евентуална суплементација. Значи, индивидуално одређена суплементација је идеална.

 Фото: Depositphotos

* Дакле, прво би требало кориговати исхрану, а не одмах узимати суплементе?

- Да. Америчко удружење дијететичара каже да је идеално правилним комбиновањем намирница обезбедити све што је организму неопходно за правилно функционисање. Тек у случају када исхраном нисмо у могућности да организму обезбедимо све што је потребно, може да се препоручи узимање елемената који недостају. Неке особе и поред богате трпезе могу да имају користи од додатног уноса витамина и минерала. То су спортисти, деца у периоду интензивног раста, реконвалесценти, пушачи, особе које конзумирају алкохолна пића, особе изложене психичком стресу, као и сви они који услед брзог темпа и начина живота не могу себи исхраном да обезбеде све неопходне нутријенте.

* Који од витамина и минерала су у дефициту у нашој популацији?

- Чињеница је да су магнезијум, цинк, витамин Ц и витамин Д често дефицитарни, како на глобалном, тако и на локалном нивоу. Пре неких десетак година студије везане за дефицит витамина Д су показале да је око трећина испитаника имала значајно ниже вредности витамина Д од нормалних. С обзиром на то да је јасно потврђена веза између витамина Д и имунског статуса организма, као и смањења ризика за настанак респираторних инфекција, унос овог витамина је од значаја за очување здравља. Међутим, при томе, јако је важно да се прати упутство за коришћење производа који у себи садрже витамин Д. Наиме, прекомерни унос овог витамина растворљивог у мастима је скопчан са одређеним негативним последицама, услед испољавања његових токсичних ефеката. Најозбиљније последице претераног уноса витамина Д су таложење калцијума у органима и крвним судовима, а кад се превише узима у детињству нарушава нормалан развој костију и зглобова.

* Да ли је и вишак магнезијума токсичан?

- Иако се суплементи који садрже магнезијум уобичајено сматрају безбедним, код неких особа могу да доведу до мучнине, дијареје, повраћања. Уколико човек има неку хроничну болест, овај минерал би требало да узима по саветовању са својим лекаром. Производе са магнезијумом не смеју да узимају особе са оштећеном функцијом бубрега, као ни они са поремећајем у откуцајима срца и особе које болују од мијастеније гравис. Као и са другим суплементима, и у случају суплемената са магнезијумом треба обратити пажњу на препоручени начин дозирања. Количине више од максимално дозвољених вредности се никако не препоручују.

* Може ли да се претера и са уносом цинка?

- Цинк има многобројне функције у организму, посебно је значајан за имунитет, као и у синтези ДНК и РНК. Неопходан је за раст, деобу и сазревање ћелија. Како је цинк метал, у већим количинама може да доведе до нежељених ефеката. Код неких особа чак и дозе мало веће од нутритривне референтне вредности, а то је 10 милиграма, могу да буду повезане са непријатним металним укусом. Акутна токсичност цинка се јавља код доза које су 10 пута веће од горње границе безбедног уноса, и могу да доведу до болова у стомаку, повраћања, главобоље и вртоглавице. Са друге стране, дужи прекомерни унос мањих доза везан је за лошији статус бакра, смањење функције гвожђа, па чак и пад имунске функције.

* Често се за добар имунитет препоручују и бета-глукани, могу ли они да буду опасни?

- Бета-глукани су у ствари дијетна влакна. Они су, хемијски гледано, полисахариди који се налазе у ћелијском зиду гљива, квасаца, бактерија и житарица, као што су овас и јечам. У фокусу су последњих година од када је показано у појединим студијама да имају имуномодулаторну улогу. Међутим, подаци о стварном имунолошком дејству су оскудни и потичу углавном из студија спроведених на животињама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације