СРПСКИ ОДГОВОР НА НОВО ВРЕМЕ: Славу Светог Саве међу Србима није надмашила ниједна наша историјска личност

КУЛТ поштовања Светог Саве, никао око ћивота у манастиру Милешева, вековима се ширио међу српским народом, да би с временом постао саставни део националног идентитета.

Споменик Светом Сави на Врачару

Штавише, изродио се у шири феномен светосавља - јединствену појаву у историји хришћанства. Реч је о оригиналном духовном, верско-друштвеном покрету утемељеном на личности, животу и делу Светог Саве, који и данас у великој мери одређује српски народ.

Светосавље није рођено преко ноћи, нити је стварање овако јединственог корпуса вредности заживело без утицаја низа спољних и унутрашњих фактора. Свети Сава је међу Србима, као и осталим хришћанима, уживао велики углед и за живота, а његов култ је додатно порастао после смрти.

Османлијска окупација допринела је јачању његовог угледа као најснажнијег стожера вере и успомене на изгубљену државност. Спаљивање Савиних светих моштију на Врачару 1594. године нарочито је раширило дух поштовања светитеља, који се са сеобама Срба од 17. до 19. века раширио на великом европском простору - од Трста на западу до Крима на истоку, као и од Солуна на југу до северних граница данашње Мађарске на северу.

Епоха постромантизма, као и национално и државно заокруживање младе и тек ослобођене српске државе, светосавски дух је преузела као саставни део идентитетског одређења нашег народа, државе, културе...

"Славу и ауторитет Светог Саве међу Србима није надмашио нико од српских историјских личности. Српска култура и историја богате су најразнороднијим херојима, али ниједан од њих није толико омиљен и утицајан као Свети Сава. Он је обдарио Српску православну цркву и српски народ духом и особинама које су биле неопходне за њихово одржање кроз мученичку историју", формулисао је прота Матеја Матејић величину личности оснивача српске цркве.

Постављање крста на главној куполи врачарског храма

Светосавље као друштвени покрет коначно је заокружено и идејно уобличено у Краљевини Југославији између два светска рата у круговима српске богословске и традиционалне световне интелигенције. Настао је као одговор на нововековне материјалистичке тенденције, али и јасна атеистичка усмерења новог поколења. Циљ је био трагање за живим историјским предањем српског народа и његовом применом у свим сферама модерног живота, али и за његовим, како је то теолошки дефинисано, "универзалним значењем, кроз поистовећивање са Црквом као богочовечанском саборном реалношћу".

Међуратни период био је време бујања авангардних покрета и идеја, у чијој се основи махом налазила атеистичка мисао о радикалном раскидању свих постојећих друштвених норми и конвенција. Трагало се за моделом човека новог века, екстремно другачијих погледа на прошлост и будућност.

После кланице Првог светског рата трагало се и за новим путевима савремене духовности. Нажалост, многа од ових филозофских стремљења касније су утопљена у револуционарну комунистичку идеологију, ојачалу после Октобарске револуције у Русији.

Творци светосавља на нове изазове понудили су аутентичан одговор. Сигуран пут, по њима, био је пут Светог Саве. Пут вере, нације, традиције, просвете.

Идеју о неопходности повратка светитељу, као једином сигурном основу свеопштег препорода српског друштава, проналазимо код Иринеја Ђорђевића, који је још 1923. године, у свом предавању у Богословији "Свети Сава" у Карловцима, поводом прославе Савиндана јасно показао жељени правац кретања српског народа.

Он се успротивио новим "усрећитељима и просветитељима" који су христолику личност Светог Саве желели да замене културом и цивилизацијом Запада 20. века, иако је управо Први светски рат догађај у коме је она открила своју душу.

"Многи могу протестовати, но уз нас је 30 милиона европских гробова. Ако не верујете нама, верујте тим несрећним жртвама. Ако ни њима не верујете, онда ко има уши да чује, нека чује како нас и камење осуђује, јер никада европско камење, не само људи, није толико страдало као под тиранским режимом модерне културе и цивилизације. Ту је изражена унутрашња страна њене биографије и њене идеологије. Зато су многе области њена гробља у којима почивају жртве њене много хваљене културе и цивилизације", указивао је владика Иринеј.

 Николај Велимировић

На сличном трагу био је и богомољачки покрет - по много чему јединствена појава у нашем друштву. Отпор одступању од традиције и Светог Саве била су основна начела спонтано рођеног народног покрета који је 1921. године бројао око 50.000 чланова. Под идејним вођством епископа Николаја Велимировића, ова неформална верска организација прераста у Православну народну хришћанску заједницу, која је пред избијање Другог светског рата окупљала око 200.000 верника.

Као један од највећих домета делатности Светог Саве, владика Николај је наглашавао стварање - народне цркве. То подразумева, како је објаснио Свети владика Николај, самосталну црквену организацију, са својом централном влашћу из народа и у народу, са народним свештенством, народним језиком и народним обичајним изразом своје вере.

Овом концепту супротстављена је ненародна или интернационална црква - са централом изван народа, са свештенством са свих страна, туђим језиком и уједначеним, тачније, униформисаним изразом своје вере.

Народна црква, према овом виђењу, проистиче из јеванђеља, па је и Савина црква јеванђелска и апостолска. Владика Николај каже да је оваква црква била сан сваког хришћанског народа на свету, али бројни народи ни до данас нису успели да стекну своју самосталну народну цркву. Свети Сава је то успео још пре осам векова. Црквени центар за српски народ, који се дотле налазио далеко - у Цариграду - створен је у манастиру Жича, а грчке епископе и свештенике заменили су српски. Грчки језик уступио је место српском.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЗАВЕТ СВЕТОГ САВЕ: Архитектонски изазов - Прошлост, садашњост и будућност под куполом Храма

31. 07. 2020. у 13:00

Друштво

0 2

СВЕТОСАВЉЕ, ТЕМЕЉ И КРОВ СРБА: Саставни део колективне свести и саборности нашег народа

25. 07. 2020. у 14:33 >> 14:33

Друштво

4 6

СВЕТИ САВА ЈЕ КАЖЊАВАО НАДРИЛЕКАРЕ: Средњовековни српски лекари бавили су се свим областима

12. 07. 2020. у 23:13 >> 23:15

Друштво

2 1

Храм на Врачару стожер вере на светом месту

02. 07. 2020. у 19:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације