УПРКОС КОРОНИ ЖИВЕ, ТРГУЈУ, РАДУЈУ СЕ И ТУГУЈУ: На бувљаку у Смедеревској Паланци најупорнији трагачи за изгубљеном срећом
БУВЉАЦИ су чудо! Инспирација! Они су чудо и у време овог вируса који нас је погодио.
Место где се баждари вага између короне и сиротиње. Али, и место наших непресушних трагања. За успоменама. За мрвом весеља. За оним данима у којима смо остављали наше лутке. И наше књиге. Порцеланске фигурице из креденаца. Свако од нас почашћен је да се врати том времену.
Смедеревска Паланка, бувљак... Култно место. Само је Србија, деценијама уназад, сваког петнаестог у месецу, овде имала вашар. Мирисе. Укусе. Песме, шумадијске. Нису трајале само до зоре, већ док се нечије љубави не споје.
На први поглед, све је као што је било. Крцате тезге. А, на њима... Нема шта нема! И, да не описујемо... На нашим фотографијама се све види... Причу, обојену короном, а забележену протеклог викенда, листамо у сликама... Сви носе маске, кажу. Само их свуку с лица док их сликамо. Да инспекцију не привуку!
- Запажамо да је увећана потражња за половним хлебом и пецивом - каже на улазу у бувљак Миладин Костадиновић. - Кифле, бухтле, крофне...
Иза, у кесама су векне. Петнаест динара, за килограм.
- Купује народ - додаје Костадиновић. - Долазе и угојени и мршави. Коме носе овај `лебац, није моја брига.
Спрема се киша. Пијачари не одустају.
Мање је трговаца, мање је и купаца, зарада углавном оде на печење, пиво и весеље
- Имам ја свој кишобран, пратим облаке. Сиротињи је још само толико остало да гледа у небо - каже нам Миладин. - Надгорњавамо се: корона, небеска сила и сиротиња. Бато мој, куј да победи? Мени се чини да је сиротиња, као никад, на добитку.
Разлегла се песма, жудња за младошћу: Ој, ливадо, ој зелена, што си рано покошена... Некада су бувљак - љуљале песме. Све се тресло. Све живо било у ритму пијаце која је за многе била живот.
Ово је данас бувља пијаца у Смедеревској Паланци. А нема оне песме која се проламала и спајала Смедерево и Каблар. Нема ни оне да допре до Букуље. Песма крене па заврши, ту, негде у Тополи. У Шаторњи, где се од њене лепоте пробуде пијачари и уз песму потроше и последњи динар, као што овде памте Тадију Васиљевића. Чувара успомена на време прошло.
Нема више исконских сељака. Њихових пољопривредних машина за којима се јагмила српска Шумадија. И да није короне, овдашњи људи кажу да би ово био умирући бувљак. Онај, на ком још сиротиња одолева и инати се вирусу.
Нема печења које се вртело на ражњу, то јест, на мангалу. Не мирише онај опојни мирис који тражи предракију, а додатно пиво и вино. Кафана, звана "Чезе", остала само у путоказу бурета које неумитно трули.
Овде, на бувљаку, на који се некада сливало и више хиљада људи, још траје вашар. Толико, да пробуди сету.
- Колико ти кошта ово мангало, брате? - пита Лепомира Гајића, мајстора, новопридошли зет у Селевац.
- Осам хиљада - стиже одговор. Е, брате, за осам хиљада могу да натакнем... Да ти не говорим шта.
- Што не кажеш, одма`. Да ти издам тезгу за натезање. Њој вирус не примиче, ја ти гарантујем. Проб'о сам, имам атест. Пробај и ти ако си храбар. Само... Трну зуби, кад се данас љуби.
Слика друга...
- Бувљак је, на неки начин, мој живот - говори Милка Драгић. - Коме смета да дође овде, да нађе нешто од својих успомена. Мајка сам седморо деце. Оставила сам Београд. Имала сам инстинкт и пре короне, да је село спасоносно. И, нисам погрешила. То је рецепт. И препорука нашој влади да донесе декрет: све беспослене да врати у сеоске, здраве средине. Погледајте ви, моје нокте. По чему се разликују од оних које имају градске даме? И даме су у селу. И права господа живи у селу. Живи на свом имању. У селу је имање. У граду немање. Свуда у свету аристократија живи на периферији, ван града. У својој кући. Шта сте кад живите у граду? Само чекач лифтова.
НЕКАД ЈЕ БИЛО...
ОВА наша пијаца хранила је стотине породица - каже Радош Петровић. Није нас само корона зауставила. Нас су зауставили ови што су пре ових све распродали. Нас разасули по бувљацима, наше фирме угушили. Најтеже ми је кад видим тезгу са војном опремом. Кад бих могао да све те тезге откупим, да ме не подсећају.
Слика трећа...
Разговор траје између две тезге:
- Купи жено овај курвоазије - допире глас трговца Живорада. - Двеста динара, ајде за сто...
- Купи га својој жени, не мо` мен` да вређаш - одзвањао је одговор.
И, таман да се смири ова прича, у њу се укључује продавачица Биља. Нуди вина.
- Империјал, куве - подиже флашу шампањца.
- Опет неке курве - убацује Живорад.
Озбиљан купац, окреће, врти флашу. Трага за роком трајања...
- Вино је, као ми жене, бато, вечно - Узвратила му је Биља.
Слика четврта...
- Купите књиге. Од сто до двеста динара комад - нуди продавац. Иза њега, барем двадесет метара књига на тезги. И, ту нема шта нема. Енциклопедија Британика. Ларусова три тома. Достојевски на руском. Српски писци... Неки попадали у блато. Киша их, претходне ноћи, упљескала. Отварамо једну од оних књига које су пљуску одолеле на тезги. Преузимамо поруку, посвету једној девојчици из школе "Зага Маливук": Овом књигом награђујемо... за прву награду на градском и републичком такмичењу у писању Малих форми... Да ли девојчица, чије име чувамо да је не повредимо, зна да је на бувљаку завршила њена награда?
Слика пета...
- Лепо је некад било на овом нашем бувљаку - говори Раде Јовић у такозваном сокаку између тезги са обућом, којој нико не прилази. А има је, чини се, да обује све наше стоноге. - Пило се, веселило, трговало. Упознавало се, удавало, женило...
Раде у живописној кошуљи, цветног дезена је - кум пијаце. Заштитно лице. Фризерка му офарбала косу. У коси, зраци сунца. Он има своју судбину и своју причу. Каже поучну:
- Сваки момак који се не ожени до четрдесете и свака цура која се не уда до тридесете, овој држави треба да плаћају порез. Ако имовину имају, а неће да имају породицу, све им држава треба да узме. Само да се молимо да нам корона из главе не сиђе доле...
Држава декретом да беспослене врати у сеоске средине
- Тако је, кумеее - проломило се из оближњих тезги, протеклог викенда на култном бувљаку у Смедеревској Паланци.
И МЕДАЉЕ ЗА БАГАТЕЛУ
НА једноЈ тезги, у дну пијаце, на десетине медаља. Највише златних, свака сведочи о освојеном првом месту. Од градских, републичких и савезних првенстава. Колико кошта ово благо?
- Све ми је донео, један, за три пива - каже продавац. - Узми све за петсто динара!
Сударили су нам се погледи. Рекао је:
- Није ваљда много? Дај за триста!
Препоручујемо
"БУВЉАК" ОДОЛЕВА И КОРОНИ: Лучички пут трговачки центар Браничевског округа
31. 07. 2020. у 18:20
РУГЛО ЗЕМУНА: Због продаје на бувљаку Првомајска затрпана отпацима (ФОТО)
04. 08. 2020. у 17:30
НОТЕ НА НОВОЈ АДРЕСИ: Садашња зграда МШ "Божидар Трудић" је предмет реституције
29. 07. 2020. у 10:05
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (1)