ПЕНЗИОНЕРИ У СРБИЈИ СВОЈИМА ЋЕ ДАТИ И ПОСЛЕДЊИ ДИНАР: Чувају најмлађе, кувају, остављају им станове, брину до краја живота

ДВАДЕСЕТ или педесет хиљада пензија - њима је свеједно када су у питању деца или унуци.

Илустрација: Тошо Борковић

Увек ће наћи неки динар да им гурну у џеп: за испит, за кафу, за зимницу, да се нађе... Више од 60 одсто пензионера финансијски помаже своје највољеније, иако је просечна пензија 27.775 динара, и мада милион њих, од укупно 1,7 милиона умировљеника, има месечна примања испод просека.

Ово потврђује Милош Грабунџија, председник Синдиката пензионера "Независност", а на основу истраживања које су радили прошле године у двадесетак градова. Подаци се поклапају и са тврдњама економиста да безмало 1,8 милиона пензионера издржава око три милиона становника Србије и да трећина укупне потрошње долази управо од њихових примања. Пензионери су већ дуго економски стуб српске породице.

Али, не помажу они своју децу само финансијски. Често чувају унуке, уче са њима, многи кувају за породице својих синова и кћери, па они или дођу с посла и из школе код маме и баке да једу, или неко од чланова породице дође да однесе храну.

Трећина старих чак живи у истом домаћинству са својом децом, и то чешће јер је деци потребан кров над главом, а не зато што о старима нема ко да брине. Дешава се и да се одлуче на заједнички живот да би продали два стана за један велики, или да би издавали други и тако попунили рупе у кућном буџету.

И све ово никога не чуди јер Србија припада такозваном медитеранском кругу земаља, у којима се негују снажни емотивни односи и интензивне везе међу члановима породице до смрти.

Фото: Depositphotos

- То су генерације које су одрасле у периоду када се искрено веровало да је породица основна ћелија друштва и да је природно одрицати се због ње. Чак и кад имају само 20.000 пензију, бар 2.000 ће одвојити за унуке. У анкети су нам често стизали одговори: "Ако треба нећу ја ручати, само да дам детету." То је питање и љубави, и васпитања, и непостојања похлепе, тако карактеристичне за данашње доба - каже Грабунџија.

Он додаје да имају и случајеве млађих пензионера који за новац негују старије, посебно тешке болеснике, да би зарадили додатни новац, да помогну својима. На селу има и оних који, иако у пензији, и даље раде на њиви за надницу. А не би морали, јер имају месечна примања довољна за себе. Посебно поражава чињеница да чак трећина анкетираних старијих од 65 буквално издржава остале укућане, јер живе у заједници, у којој је њихова пензија једини извор прихода. Притом, како додаје, број оних са великим примањима после радног века је све мањи, јер биолошки нестаје генерација некадашњих бораца и војних лица.

Психолог и психотерапеут Елена Кузмановић слаже се да у Србији вишегенерацијска домаћинства и даље нису реткост, а најчешће их можемо оправдати лошом економском ситуацијом и немогућношћу да се млади осамостале.

- Разлози су, међутим, неретко комплекснији и немају само везе са финансијском ситуацијом, већ и са укупном климом унутар породице. Породична умреженост је код нас честа појава, а индивидуализам наилази на осуду породице, јер осамостаљивање представља луксуз, и у финансијском и у емотивном смислу. Због неговања међусобне зависности, постоји и очекивање деце да их родитељи увек подржавају, па чак и у пензији, када им можда треба мирнији начин живота - каже Кузмановићева.

Та помоћ се, слаже се, најчешће састоји од помагања у домаћинству, чувања деце и финансијског доприноса, а то, опет, за старије значи наставак пожртвовања за породицу и не много мирну старост. Јер, брига о унуцима уме да буде напорна и поред тога што је задовољство.

Фото: Depositphotos

- Код наших старијих људи родитељство се продужава до краја живота, не постоји период у коме се могу посветити заиста себи, као што то раде пензионери у западним земљама, осмишљавајући пензију кроз одмор, путовања и дружења. Чини ми се да се код нас до краја живота константно ради за породицу, а да је ту и нека врста неосетљивости и очекивања деце да је дужност бака и дека да брину о унуцима, не водећи рачуна о њиховом слободном времену. Родитељи просто наставе да раде оно што су радили већи део живота - да брину о својој деци, па и када та деца имају сопствену децу. Ни не умеју другачије, јер нема паузе у бризи - примећује ова психотерапеуткиња.

Она, ипак, упозорава колико је важно разумети да људи у трећем добу можда више немају снаге да кувају и сређују, да их је можда страх да брину о подмлатку, јер немају исту покретљивост и пажњу као кад су били млађи, па им је брига уједно и терет:

- Њима у извесној мери може да представља задовољство да учествују у животу своје деце и унука, али то не треба да буде обавеза, већ искључиво дружење и уживање.

Препоручујемо

Познати

0 5

НАЈЛЕПШЕ У ЖИВОТУ ЈЕ БИТИ БАКА: Чувена глумица Нада Блам (69) пензинерске дане проводи радно, пита, пише позоришне комаде и чека ново унуче

27. 08. 2020. у 20:00

Друштво

0 4

ОД КРИТИКА, ДО ПОХВАЛА: Кад пензионерке заиграју канкан

31. 07. 2020. у 21:00

Друштво

30 23

РАДИЛИ ПРЕВИШЕ: Kажњени због вишка стажа и мањка година

31. 07. 2020. у 11:29 >> 11:29

Друштво

3 7

РЕКОРДИ У ПРИМАЊУ ПЕНЗИЈА: На списку Фонда ПИО чак - 70 година!

30. 07. 2020. у 20:00

Република Српска

0 5

ВРАТИО СЕ У ДЕТИЊСТВО: Оваквог Милорада Додика НИКАДА нисте видели (ВИДЕО)

02. 08. 2020. у 17:40

Друштво

2 2

УВЕК ПРВА НА ЦИЉУ, А САДА НЕ ЖУРИ: Легендарна атлетичарка Вера Николић пензионерске дане проводи у друштву унука

13. 08. 2020. у 15:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације