НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Наталитет није порастао, становништво све старије, али постоји једна СЈАЈНА ВЕСТ која враћа оптимизам

ЈЕДИНА београдска општина на којој данас роде редовно слећу је Звездара.

Фото: Депоситпхотос

То је, према подацима Републичког завода за статистику, једини део престонице који има позитиван природни прираштај. По порасту становништва високо на листи котирају се Палилула, Земун, Вождовац, Сурчин, Гроцка и Врачар, али оне популациони раст заснивају на приливу становништва, а не на рађању. Поред београдских, дужу листу суграђана у 2019. години забележио је и Нови Сад, као и Нови Пазар, Тутин, Прешево и општина Чајетина.

Оно што, међутим, забрињава је чињеница да је списак људи у Србији са крштеницом старијом од пет деценија све дужи. Иако је у земљи просек старости становништва 43,3, врх листе убедљиво држе Црнотравци са просеком година од 55,1, затим Гаџин Хан са 53,4, следи Рековац - 51,4, док Сврљижани имају у просеку 51 годину, а житељи Ражња 49,8 лета.

Анализа Републичког завода за статистику показује да када говоримо о општинама са најизраженијим старењем, видимо да су то најчешће оне из јужне и источне Србије, или општине које се налазе у близини великих регионалних центара, што је олакшало емиграцију младих. Од седамдесетих година прошлог века бележи се убрзано старење становништва, што је процес који карактерише не само Србију, већ и Европу, али и још неке делове света. Према подацима Евростата за 2019. годину процењена просечна старост за ЕУ27 је 43,7 година.

- Разлози за то су вишедеценијске ниске репродуктивне норме и исељавање младог становништва из мањих у веће градове или емиграција у иностранство, које је са собом "односило" и фертилни и радни потенцијал - кажу у Републичком заводу за статистику.

ФОТО Илустрација В. Н.

Како наглашавају, у праћењу демографских индикатора ретка су "искакања" имајући у виду да ефекти мера које се данас спроводе могу бити видљиви тек након 10 до 15 година. Из тог разлога, углавном се говори о трендовима.

- Тренд старења се наставља више у руралним него у градским насељима. Гледано по регионима, старење је интензивније у јужној и источној Србији, али је у Шумадији и Западној Србији веће него у региону Београда и Војводине. Са друге стране, позитиван тренд који је приметан јесте да је у 2019. стопа укупног фертилитета, односно број деце по жени, први пут после 15 година већа од 1,5 - истичу у Заводу.

То говори да се припаднице лепшег пола које су остале у Србији, одлучују за рађање више деце. Тако из године у годину расте број треће, четврто и петорођених, али и образовна структура мајки, иако је број дама старости од 15 до 49 година сваке године мањи у просеку за 13.400. Број трећерођене деце у 2019. је већи за 764, четврторођене за 370 и петорођене за 78.

ФОТО К. Михајловић

Професор др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, сматра да је пре свега, стварање услова да се у Србију чешће долази, а мање одлази, задатак који као базу има Национални инвестициони план до 2025. године, уз континуирану примену мера популационе политике.

- Не смемо занемарити ни допринос наших старијих суграђана, посебно кроз процес активног старења, у чијој основи је идеја да је старије становништво веома битан сегмент друштва, које треба сматрати ресурсом, јер са значајнијим искуством које поседује може допринети добробити свих. Самим тим, достизање 65 година више не би требало да се посматра као крај продуктивног живота - наглашава наша саговорница.

Професорка Ђукић Дејановић наглашава да сада и одмах морамо много да улажемо у нашу децу да би имала дуг, успешан и здрав живот, односно, једног дана достојанствену старост.

Охрабривања младих у формирању породице је један корак, али и економски импулси за парове који се одлуче за рађање више деце. Према њеном мишљењу, то не мора бити само у виду новчаних надокнада, већ и путем повољнијих стамбених кредита, могућности за усклађивање рада и родитељства, лако доступних обданишта и свих оних мера које су већ предвиђене Стратегијом подстицања рађања.

- Држава ради на томе да створимо услове за оно што зовемо међугенерацијском солидарношћу, где тежимо да ангажујемо капацитете свих генерација за међусобну подршку. Залажемо се за достојанство у одрастању и старењу и подизању свести јавности за ову тему, која је важна за све генерације, јер у себи преплиће заједничке карактеристике два нараштаја о којима посебно говоримо - каже проф. др Ђукић Дејановић.

Она наглашава да развој једног друштва није могућ уколико поделимо наше заједнице по генерацијама и по различитим активностима. Потребно је, сматра министарка, да развијемо међузависне и мултигенерацијске заједнице у којима ћемо учити једни од других.

- Јачањем међугенерацијске солидарности, ми ћемо омогућити да свака генерација има своје место и једнаке могућности и прилике. Потенцијал старијих жена и мушкараца у друштву се често превиђа. Баш зато је важна изградња друштва за све генерације - равномерни развој који подразумева и улагање у млађе генерације, јер је то једини начин да пензиони и системи здравствених и социјалних услуга буду одрживи - објашњава Ђукић Дејановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације