ЛИЦА АНЂЕЛА ПОД ПЛАШТОМ И КАД КЛАЊАЊЕ УТИХНЕ: "Новости" у Аја Софији - са верницима на молитви и туристима после пренамене (ВИДЕО)

Милена Марковић

17. 10. 2020. у 18:00

ИСТАНБУЛ је био царски, византијски град. Константинопољ. У шестом веку сазидана је Црква Свете премудрости пред којом стојимо. Место крунисања византијских царева. Бисер Константинополиса, после готово девет деценија музејске намене, баштина под заштитом Унеска, поново је постала џамија. Почетком јула ове године, када је Управни суд у Анкари донео одлуку о њеном преименовању, звонило се на сва звона да ће фреске и мозаици, покривене током молитве, бити на оку посетиоцима после намаза. А, да ли је тако?

ЛИЦА АНЂЕЛА ПОД ПЛАШТОМ И КАД КЛАЊАЊЕ УТИХНЕ: Новости у Аја Софији - са верницима на молитви и туристима после пренамене (ВИДЕО)

Фото Игор Маринковић

Неколико десетина минута, пре поднева. Гужва је пред првом капијом. Верници су стрпљиви. У реду, шаренило и тишина. Читаве породице чекају знак за улазак. Опија и снажи мирис Босфора.

Ми смо из централне Босне: Високо, Зеница, Травник. Пун аутобус. Долазимо годинама, а овај пут неки од нас желе да буду и на молитви - говори Травничанин. - Нисмо ти ми баш неки верници, али нам је интересантно.

Минути пре него што ће сат откуцати подне. Време је за џума намаз, другу молитву. Обезбеђење је учтиво. Позива само оне који желе да се помоле. Отварају капију. Следи провера температуре. Упозоравају да су маске обавезне. На посетиоце мотре полиција, жандармерија и војска. Наоружани и дугим цевима.

- Појачано обезбеђење је још од оног терористичког напада у коме је страдало десеторо странаца, већина су били Немци - упућује нас у трагичан догађај из јануара 2016. туристички водич из локалне агенције.

БОЖАНСКО ПРИСУСТВО

ОД многих легенди које се везују за Аја Софију и њену посебност, издваја се она која говори о божанском присуству у самој цркви. Прича је да мајстори дуго нису могли да нађу решење за изградњу куполе. Док су трагали, њихов алат је чувао млади шегрт. Њему се указало анђео који му је дао план изградње. "Ја ћу да чувам алат док се ти не вратиш, а ти потражи мајсторе и пренеси им план." Мајстори су, кад су чули причу, казали дечаку: "Не враћај се, да сачувамо божанство у цркви".

Тренутак када треба прекорачити праг сасвим непознатог.

Улазимо са верницима у предворје храма. Поштујемо све што исламска вера налаже. Обућу одлажемо на дрвене полице. Безброј полица. Безброј ципела. Разгажене. Нове. Брендиране. Права прилика да се човек обује ко човек.

Марама је случајно склизнула. Поглед се зауставио на величанственом мозаику. Приказ Исуса Пантократора је изнад Врата покајања, Царских врата, самог улаза у молитвени простор. Исус је на трону украшеном драгим камењем. Десном руком благосиља све који улазе у храм. У левој руци му је света књига са божанском поруком из Јеванђеља по Јовану: "Мир нека је с тобом. Ја сам светлост света".

Са Исусове десне стране, савијен, за опрост моли византијски цар Лав Шести. Опрост моли, грешан јер се женио четири пута. У нивоу рамена Сведржитеља, Богородица и један од архангела. Овај мозаик, сведок историје хришћанства, није сметња верницима. Он остаје испред, док се они моле. И, не виде му лице.

- Молим вас, ставите мараму - стигао је шапат из масе. Примљен је као добра намера.

ЦРКВА, МУЗЕЈ, ЏАМИЈА

СВЕТА Софија, под заштитом Унеска од 1985, пет векова је била хришћански храм. Два века је била Грчка православна црква, да би после првог пада Цариграда 1204. године прешла у окриље Римске католичке цркве. Хелени је поново преузимају 1261, а коначном пропашћу Византијског царства и најездом Османлија, постаје Царска џамија. Кемал Ататурк 1935. године, успостављајући секуларну државу, затвара џамијске капије и отвара музеј. У овом статусу, Аја Софија је била све до јула ове године. Тада је Управни суд у Анкари поништио Ататуркову одлуку и преименовао је у џамију.

Испред нас, за свега неколико тренутака попуњен је готово непрегледан молитвени простор. Дрвеном решеткастом преградом, одвојени су мушкарци и жене. Мајке повеле и децу. Много је деце. Несташни су, али не галаме. Веру се по огради и ваљају по петролеј зеленом тепиху који прекрива древни мермерни под.

Траје молитва. Таласи верника, уз појање мујезина. Клањају Алаху. Испод куполе коју, као да само небо држи, плишани застори. Под њима, анђели. Четворица безимених херувима, крилима заогрнути, придржавају сводове. Њих није могуће сада видети, али се чини да су управо тако невидљиви, још присутнији. А, познато је да ислам не прихвата приказе божанских и људских лица. Ова вера у богомољама допушта само арабеске и калиграфске исписе. На галеријама, мозаици нису покривени. Тамо, ипак, нисмо могли.

Заклоњени од погледа су и мозаици Богородице и архангела Гаврила, у полукуполи молитвеног наоса Свете Премудрости. Заклоњени, јер су "у центру михраба" - ниши у зиду џамије којој су муслимани, током заједничке молитве, окренути у правцу исламског светилишта Меке.

- Питала сам, овде, зашто после клањања, не уклоне засторе са мозаика, одговорили су ми да припремају реконструкцију купола - каже Лариса Губанова.

Неколико дана смо долазили. Застори се нису померили ни пре ни после молитве... А, после молитве, обезбеђење је, можда, малчице строже према верницима него према знатижељним туристима. Команда је помало и повишен глас: "Излаз је тамо где нисте ушли". А, то је и прилика да се боље упознамо са лепотом доступних византијских мозаика: на јужном улазу златом опточена Девица Марија, на трону без наслона, у крилу држи дете Исуса. Пиједестал на коме је она, опточен је драгим каменом. С њене десне стране је градитељ овог храма, Јустинијан Први са макетом Свете Софије. С њене леве стране, цар Константин Први, оснивач хришћанског Истанбула, са моделом града утврђеног зидинама. И један и други их приносе Марији. Од славне византијске антике Света Софија је посведочила преображајима историје народа и вера. Зидови овог храма, током протеклих петнаест векова, упијали су молитве. Учинило нам се, док смо одлазили, да нас испраћају шапати из камена у којима се мире векови супротстављених цивилизација.

Крај је дана. Ненадана киша само је раширила кишобране.

АМАЛГАМ КАМЕНА

ДОК је од 532. до 537. године грађена садашња Аја Софија, материјал је стизао из свих крајева света. Порфир, пурпурни камен допреман је из Египта, зелени мрамор стигао је из Тесалије, а жути камен, декоративни гранит из Дамаска. Градило ју је десет хиљада зидара. Неимар, Јустинијан Први, император Источног римског царства, који је на темељима старе цркве изгореле у пожару, подигао овај храм у славу Мудрости Божије и тако га назвао. Казао је на завршетку градње: "Соломоне, надмашио сам те".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.

17. 11. 2024. у 19:48

Коментари (10)

СЕЛЕКТОР ДОНЕО ОДЛУКУ: Пешић саопштио списак играча за мечеве против Данске