ЗА ГОДИНУ ОТКРИВЕН ИДЕНТИТЕТ 163 ЖРТВЕ: Четврт века после ратних сукоба на простору бивше СФРЈ се још трага за настрадалима

ЧЕТВРТ века после ратних сукоба у БиХ и Хрватској, и нешто мање на простору КиМ, породице у региону и даље трагају, према подацима Међународног комитета Црвеног крста, за 10.004 несталих.

Фото архива

Од тога, око 4.000 су српске националности. Прошле године, како је тада рекао Вељко Одаловић, председник Комисије за нестале, трагало се за 10.167 особа, што значи да је судбина њих 163 ипак расветљена.

Највише их је идентификовано у Босни и Херцеговини, а четири тела или делови тела особа српске националности дата су владиној Комисији за нестала лица из Института за нестале особе БиХ, 15. октобра, на прелазу Сремска Рача. Двоје је већ идентификовано и биће предати породицама ради сахране, док ће идентификације осталих двоје бити накнадно извршене на ВМА. Истовремено, Србија је БиХ предала једно некомплетно тело, које је било сахрањено на београдском гробљу Лешће, пошто је деведесетих донето са ратом захваћеног подручја.

Фото З. Јовановић

У БиХ се као нестали и даље води 6.387 људи, што је апсолутно највише у региону.

- Према подацима Међународног комитета Црвеног крста из септембра, на КиМ се као нестали води 1.643 људи, а у Хрватској 1.974 - каже Љиљана Крстић из Комисије за нестала лица. - Ове године значајнијих активности у оквиру мултилатералне сарадње није било, само су одржавани онлајн састанци.

Билатерални састанак уживо између представника надлежних владиних тела за тражење несталих Србије и Хрватске, одржан је 23. октобра, у Београду. Једна од тема била је 36 регистрованих гробница у Хрватској, у којима су сахрањени Срби после акција "Бљесак" и "Олуја", из којих се упорно не врше ексхумације, нити идентификују жртве. У том смислу, од Загреба је више пута тражено, па и сада, да обавести нашу Комисију када предаје тела настрадалих Срба, чије породице живе у Хрватској, како би ажурирала службене евиденције.

Фото И. Маринковић

Тема је такође била ранија, па опет поновљена, молба наших представника да Загреб помогне у решавању несталих припадника бивше ЈНА, страдалих у касарнама у Бјеловару, Карловцу и логору Лора код Сплита.

Последња ексхумација посмртних остатака Срба страдалих у акцији "Олуја" из регистрованих гробница била је 23. октобра 2018, на подручју Карловачке жупаније. Тада су ексхумирани посмртни остаци 15 особа на месним гробљима у Личкој Јасеници, Дугој Реси, Малом Козинцу, Горњем Сјеничку, Божићу, Подгорју Крњачком и Тушиловићу.

Прошло је тачно годину дана откад је извршена и последња идентификација српских жртава, у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу. Тада су идентификовани остаци 13 тела нађених у Шашу, Глини, Личкој Јасеници, Малом Козинцу, Тушиловцу, Горњем Сењаку и Пољанама. Пре тога, у јуну 2019, предата су породицама тела 11 српских жртава, нађених у масовним гробницама у Шибенику, Горњем Селишту, Петрињи, Глини, Врбовљанима, Водотечу, Грачацу и Вуковару.

Љиљана Крстић, Фото Фејсбук

С обзиром на такву идентификацију и примопредају "на кашичицу", у мртвачници у Загребу и даље на ДНК анализу чекају посмртни остаци 898 људи!

Такође, више од 2.000 чека у Федерацији БиХ, 660 у Бањалуци и око 300 у Приштини.

- Веома је важно да се отворе све доступне архиве, како домаћих тако и међународних организација, које су у оквиру својих мандата биле на овим просторима, у току ратова деведесетих година, као и да сви који имају било какву информацију поделе то са Комисијом - рекла је Љиљана Крстић, и најавила да се доношење Закона о несталим лицима очекује следеће године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације