ПРИКРИВАЊЕ СОПСТВЕНОГ НАЦИОНАЛИЗМА: Хрватска и Словенија су нападима на Меморандум подржавале неистиниту тезу о "великој Србији"
ПОШТО је, упркос недостатку неопходних атрибута, Меморандум проглашен за национални програм, разлоге за то ваља тражити у потреби антисрпске пропаганде да у њему "препозна" залагање за стварање "велике Србије".
Отровне стреле су стизале из Хрватског сабора
О том залагању не само што у Меморандуму нема ни речи, већ ни његов текст нигде не даје повода за помисао о постојању таквог циља. Теза о "великој Србији" родила се у Аустроугарској, која се после Берлинског конгреса 1878. године наметнула Србији као политички и економски тутор. Настојања да се од тог туторства ослободи, увукла су Србију 1906. године у царински рат са Двојном монархијом.
Незадовољство исходом овог рата аустроугарска је искалила антисрпском пропагандом, која је нарочито ојачала Анексијом Босне и Херцеговине 1908. године. После извршене анексије, око 40% укупног броја Срба нашло се у саставу Аустроугарске, заједно са другим словенским народима (Чесима, Словацима, Словенцима, Хрватима и Пољацима). Самим својим постојањем, као самостална, словенска и демократска држава, Србија је не само представљала потенцијалну опасност за Аустроугарску која је држала под окупацијом словенске народе, већ и препреку германском империјализму у његовом продору на исток.
Оптужбама о стварању "велике Србије", Аустроугарска је настојала да осујети сваки оправдан покушај националне, политичке, економске и културне еманципације Србије и српског народа, али су јој оне служиле и као маска за прикривање сопствених империјалистичких циљева.
Велики број хрватских и словеначких политичара и интелектуалаца је прихватањем тезе о "великој Србији" изражавао лојалност Аустроугарској, држави у којој је живео.
Када је Двојна монархија изгубила рат, Хрватска и Словенија су пожуриле да се припоје тој "прокаженој Србији", да би из табора побеђених без последица прешле на страну победника. Но, то им није сметало да убрзо обнове тезу о "великој Србији" коју су користиле као оптужбу од 1918. године до данас.
Показало се да се ова теза може експлоатисати за остварење различитих политичких циљева, за прикривање сопствених територијалних претензија оптужбама других за такве намере, за прикривање расистичких предрасуда према Србима, за подгрејавање мржње према Србима као најглавније компоненте сопственог национализма, за добијање привилегованих политичких и економских позиција (као што је то било у читавом периоду после Другог светског рата), за ускраћивање српском народу права на самоопредељење, које је дато другим народима и - за шта све није послужила ова теза.
Њен опстанак није угрожен тиме што наводно залагање за стварање "велике Србије" није артикулисано у Меморандуму. Хрватска пропаганда је, да не би изгубила један од својих најважнијих ослонаца, свим средствима подржавала неистину да се овај документ залаже за "велику Србију".
ИНСИНУАЦИЈЕ И ПРЕДРАСУДЕ
У БЕОГРАДСКОМ листу"Република" број 119-120 од 1-31. јула 1995. године штампан је чланак др Оливере Милосављевић, доцента Филозофског факултета у Београду, УПОТРЕБА АУТОРИТЕТА НАУКЕ са поднасловом "Јавно политичка делатност Српске академије наука и уметности (1986-1992)".
Овај опширан чланак скреће на себе пажњу пре свега тиме што садржи сва битна обележја хрватске пропаганде. Он чини целину са "Белом књигом" Стипе Шувара и серијом написа у загребачком "Вјеснику" инспирисаних дисквалификацијом једног дела српске интелигенције. Не само по основном циљу већ и по примењеном методу чланак је следио своје загребачке узоре.
Наведени су фрагменти изјава без контекста и осећања за нијансе са намером да се нађе оно што обезвређује њихове ауторе или да се утврде контрадикције и недоследности њихових ставова. Као и у написима "Вјесника", лична опредељења академика довођена су у везу са Меморандумом САНУ.
Што се тиче Меморандума, становиште аутора у овом чланку чине инсинуације и предрасуде. Аутор чланка полази од набрајања изјава академика у дневној штампи, а не од утврђивања друштвене стварности са којом би оспорио или потврдио закључке Меморандума, што наводи на закључак да су му оскудна знања о тој стварности. Без потпунијих тих знања, приговори учињени Меморандуму су лишени научне основе.
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (2)