ОДЛАЗАК ЧУВАРА НАШИХ ОБИЧАЈА: Преминуо етнолог Драгомир Антонић
ПОЗНАТИ етнолог др Драгомир Антонић (1948-2020) пре два дана изгубио је битку са вирусом корона. Био је заљубљеник у истину и правду и није дозвољавао да мемла обухвати нашу прошлост.
Драгомир Антонић
Антонић је дуго радио у Етнографском институту Српске академије наука и уметности, краћи период био је директор Етнографског музеја у Београду, а затим је радио у сопственој агенцији за етнографске и сродне услуге. Од студентских дана био је стални спољни сарадник РТС-с и то у Научном програму. Написао је "Српски народни календар", "Обичајник код Срба", "Посни јеловник", "Обичајни бонтон", "Бомбардовање се наставља", "Све о афродизијацима", "Обичаји о Божићу", "Посни кувар", као и сценарија за више од 40 емисија о нашим народним обичајима. На Хиландару је био 50 до 60 пута, а године 1983. снимио је филм "Живот у манастиру Хиландар".
Од 2012. сваке године је објављивао "Српски народни календар" у коме су описани обичаји шта је добро, а шта није започињати и радити сваког дана у години. За магазин „Печат“ Антонић је писао колумне десетак године. Најбоље су сабране у књизи „Кривда и правда“.
Често је говорио да је професију изабрао случајно, али ју је толико заволео да није могао да се бави неким другим послом.
- Гледао сам да упишем нешто где нема математике – говорио је Антонић. - Тако сам полагао пријемни на Правном и Филозофском факултету. Сећам се, на Етнологији је било места за 25 студената, пријавило се 11, а девет је положило испит. Био сам вредан студент и посветио се проучавању српских обичаја.
Чувао је наше обичаје и традицију.
- Морамо да поштујемо туђа верска и национална осећања, али и да чувамо своја. Да због потомаја сачувамо свој језик, своје писмо, своју веру, традицију, обичаје – рекао је за „Новости“ у једном интервјуу.
Од 1976. до 1980. године Антонић је креирао и руководио "Етнолошким пројектима проучавања традиције и променама у народној култури" на акцијама Младих истраживача Србије, чији је један од оснивача. Радио је на више пројеката Етнографског института Српске академије наука и уметности. Од 1991. до 1995. учествовао је као аутор и вођа етнолошке теме у мултидисциплинарном пројекту Географског института САНУ, Владе Србије и општине Штрпце на тему "Економски, природни, хидролошки и туристички потенцијали Шар планине и Сиринићке жупе". Сарадник је на тротомној "Енциклопедији православља", а у разним домаћим и страним часописима објавио је више од стотину научних, стручних и популарних радова из области етнологије. Аутор је и оснивач духовне манифестације Сабор хорова православних монахиња у селу Четереж у општини Жабари.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)