Друштво

ОДЛАЗАК ЧУВАРА НАШИХ ОБИЧАЈА: Преминуо етнолог Драгомир Антонић

Д.Б.М.

08. 11. 2020. у 23:33

ПОЗНАТИ етнолог др Драгомир Антонић (1948-2020) пре два дана изгубио је битку са вирусом корона. Био је заљубљеник у истину и правду и није дозвољавао да мемла обухвати нашу прошлост.

ОДЛАЗАК ЧУВАРА НАШИХ ОБИЧАЈА: Преминуо етнолог Драгомир Антонић

Антонић је дуго радио у Етнографском институту Српске академије наука и уметности, краћи период био је директор Етнографског музеја у Београду, а затим је радио у сопственој агенцији за етнографске и сродне услуге. Од студентских дана био је стални спољни сарадник РТС-с и то у Научном програму. Написао је "Српски народни календар", "Обичајник код Срба", "Посни јеловник", "Обичајни бонтон", "Бомбардовање се наставља", "Све о афродизијацима", "Обичаји о Божићу", "Посни кувар", као и сценарија за више од 40 емисија о нашим народним обичајима. На Хиландару је био 50 до 60 пута, а године 1983. снимио је филм "Живот у манастиру Хиландар".

Од 2012. сваке године је објављивао "Српски народни календар" у коме су описани обичаји шта је добро, а шта није започињати и радити сваког дана у години. За магазин „Печат“ Антонић је писао колумне десетак године. Најбоље су сабране у књизи „Кривда и правда“.

Често је говорио да је професију изабрао случајно, али ју је толико заволео да није могао да се бави неким другим послом.

- Гледао сам да упишем нешто где нема математике – говорио је Антонић. - Тако сам полагао пријемни на Правном и Филозофском факултету. Сећам се, на Етнологији је било места за 25 студената, пријавило се 11, а девет је положило испит. Био сам вредан студент и посветио се проучавању српских обичаја.

Чувао је наше обичаје и традицију.

- Морамо да поштујемо туђа верска и национална осећања, али и да чувамо своја. Да због потомаја сачувамо свој језик, своје писмо, своју веру, традицију, обичаје – рекао је за „Новости“ у једном интервјуу.

Од 1976. до 1980. године Антонић је креирао и руководио "Етнолошким пројектима проучавања традиције и променама у народној култури" на акцијама Младих истраживача Србије, чији је један од оснивача. Радио је на више пројеката Етнографског института Српске академије наука и уметности. Од 1991. до 1995. учествовао је као аутор и вођа етнолошке теме у мултидисциплинарном пројекту Географског института САНУ, Владе Србије и општине Штрпце на тему "Економски, природни, хидролошки и туристички потенцијали Шар планине и Сиринићке жупе". Сарадник је на тротомној "Енциклопедији православља", а у разним домаћим и страним часописима објавио је више од стотину научних, стручних и популарних радова из области етнологије. Аутор је и оснивач духовне манифестације Сабор хорова православних монахиња у селу Четереж у општини Жабари.