"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Тенк са Кошара на Слободишту

У МЕМОРИЈАЛНОМ комплексу Слободиште на ободу Крушевца, грађеном од 1961. до 1965. године по идеји књижевника Добрице Ћосића, први пут ове јесени, неимари су извели обимну реконструкцију.

Заустављено даље пропадање Дома / Фото С. Бабовић

Крушевљани се надају да ће цео комплекс, са Домом меморијалног парка, бити поново место окупљања уметника, музичара и глумаца, а град поново добити изложбени простор.

Како сазнајемо, у четвртак касно поподне на Слободишту је очекиван посебан "експонат": тенк Т-55, коришћен у борбама у рејону карауле "Кошаре". Други тенк биће смештен у касарни "Цар Лазар" у Крушевцу, како је раније најављено приликом обележавања Дана команде за развој Расинске бригаде. Ова команда, формирана 2011, наставља традицију херојске 125. моторизоване бригаде. Биће то други нови елемент простора који се обнавља. Пре две године ту је подигнут Споменик палим борцима из ратова 1991-1999, на чијем постаменту су исписана имена 69 страдалих припадника војске, полиције и резервиста.

Три фазе пројекта води Завод за заштиту споменика из Краљева, а први део радова који је у четвртак и довршен, са шест милиона динара финансирало је Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања.

Тенк са Кошара / Фото принтскрин

- Сада смо заиста после много година на добром путу да оживимо простор, који има изузетан значај за историју и културу града - каже Горан Васић, директор Народног музеја Крушевац, установе која брине о Слободишту. - Прва фаза реконструкције је изискивала и најобимније радове: комплетну термо и хидроизолацију објекта Дома, реконструкцију кровног покривача и дренажу. Ово је био основ да се пре свега заустави даље пропадање Дома и да се, потом, крене у даљу реконструкцију.

Урађена је и конзервација споменичког дела комплекса унутар парка: чувене Птице мира и Капија сунца. Стручњаци ће у наредне две фазе уредити комплетне спољне зидове са новом столаријом на Дому, а на крају и ентеријер (изложбени и галеријски простор са сувенирницом).

Заустављено даље пропадање Дома / Фото С. Бабовић

Слободиште је пројектовао славни архитекта и потоњи градоначелник Београда, Богдан Богдановић. Културно добро од великог значаја простире се на чак 80 хектара на југозападном ободу града. Споменички елементи комплекса су Стратиште и Хумке, као и два амфитеатра - Долина поште, са јатом камених птица, и Долина живих, којима се прилази кроз кружну Капију сунца где је и амфитеатар. Дом Слободишта, са чијом се обновом почело, нешто је млађи од остатка комплекса, пројектовали су га Богдановић и Светислав Живић, 1978. године.

За време фашистичке окупације на Слободишту се налазио логор са стратиштем за 1.650 цивила и родољуба. Историчарка Сања Рутић Воторовић подсећа да је 29. јуна 1943, за одмазду, окупатор стрељао 324 припадника Југословенске војске у отаџбини и партизанског покрета.

ОД СВЕЧАНОСТИ СЛОБОДЕ ДО ВИДОВДАНА

У ДРУГОЈ половини 20. века на Слободишту се одржавала једна од најмасовнијих манифестација у СФРЈ - "Свечаности слободе". У амфитеатру на отвореном извођене су позоришне и балетске представе, одржавани концерти.

- Концепција програмских садржаја везаних за Слободиште, настала шездесетих година у социјалистичко-комунистичком периоду, мења се од деведесетих година прошлог века, да би се од 2001. трансформисала у Видовданске свечаности, које су задржале ритуале паљења ватре, полагање цвећа на хумке и читање нешто измењене "Повеље живих" Добрице Ћосића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације