Друштво

У ПРОГРАМ МОРАЈУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ И СЕОБА СРБА: Национални просветни савет се залаже за ревизују програма историје за средње школе

Љ.Бегенишић

11. 12. 2020. у 18:18

У ПРОГРАМИМА за историју у гимназијама и средњим стручним школама нема Велике сеобе Срба, нити Пећке патријаршије. У наставном програму наведени су само појмови, али нема конкретних догађаја, личности, појава и процеса. Ми то не можемо дозволити, јер се тако историја идеологизује.

У ПРОГРАМ МОРАЈУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ И СЕОБА СРБА: Национални просветни савет се залаже за ревизују програма историје за средње школе

Овако нам Радивоје Стоковић, председник Националног просветног савета појашњава зашто се ово тело залаже за ревизују програма историје у гимназијама и средњим стручним школама. Он истиче да је савет пре неколико дана дао позитивно мишљење о програму историје за ученике са посебним способностима за историју и географију, а да је став Савета да по угледу на овај програм треба извршити ревизију програма историје и за остале средњошколце.

Наш саговорник објашњава шта треба мењати:

- У програмима за историју је наведен појам миграције, али се нигде не помиње Велика сеоба Срба, нити Арсеније Чернојевић. Такође, наведен је појам црква, али се не помиње Пећка патријаршија. Хоћемо јасно дефинисан контекст када је у питању национална али и општа историја. Не може се говорити о општим појмовима, а да се не наведу конкретне појаве, догађаји, личности и процеси.

Стојковић истиче да када је, на пример, реч о појашњењу појма "црква" мора се јасно навести континутет СПЦ, не сме да са догоди да деца прођу кроз средњу школу а да не чују за Пећку патријаршију, што је по садашњем програму сасвим могуће.

Историјске садржаје, уместо самог излагања градива, ваља везати за историјске изворе, који сведоче о догађају из прошлости, не износећи вредносне судове, јер је то најбољи приступ да не дође до идеологизације историје.

- Сматрамо да је потребно повезивати општу са националном историјом и то никако на уштрб националне историје и заштитити континуитет српске националне историје и српског историјског памћења као нематеријалног културног и националног добра од непроцењиве вредности - истиче наш саговорник.

Он наводи да је у другом разреду гимназије и средње школе садржано 1.300 година историје, а у четвртом разреду 600 година.

Ако се градиво распореди правилније, онда ће бити мање потешкоћа.

- Не желимо да деца добију готов вредносни суд, него догађај зансован на документима и чим га анализирате доћи ћете до вредносног суда. Ако добијамо готове вредносне судове - онда је то идеологија - упозорава Стојковић.

Национални просветни савет залаже се и за повећање броја часова српског језика и књижевности у школама и препоручује враћање књижевних дела наших и светских класика у гимназијске програме.

- Уколико препрорука НПС буде усвојена, ђаци ће поново читати и Ћосићево "Време смрти", драме Душана Ковачевића, Александра Поповића, Љубомира Симовића, поезију Матије Бећковића, "Еx Понто" Иве Андрића, Бодлеровог "Албатроса", Хемингвејев роман "Старац и море", као и народну епску песму "Бој на Мишару".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације