ИНТЕРВЈУ Владика Фотије: За очување светиња сви смо потребни

ТЕК кад се неки поглавар упокоји, и као Црква и као народ видимо колико нам је он значио, а да тога често нисмо били ни свесни. Велико је дело пред нама свима - избор новог патријарха, духовног оца нашег народа. Сви треба да се молимо да добијемо патријарха који ће нас у ово распето време (подела, сукоба и болести) водити путем васкрсења. Патријарх је гарант јединства Цркве, али и народа, јер се у његовој личности све поделе превазилазе.

Фото: Архива

Ово, у разговору за "Новости", истиче епископ зворничко-тузлански Фотије (Сладојевић). На констатацију да смо у кратком временском периоду због ковида 19 изгубили патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и неколико јерараха, и то у тренуцима свакојаког беспоштедног, па и медијског "распећа" православља, наш саговорник додаје:

- Црква живи у простору крста и васкрсења, сваког дана и сваког часа. Крст је у томе што смо изгубили патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, али је и васкрсење у томе што ми верни знамо да су они сада у Царству небеском. Тако и ово распеће православља на васељенском нивоу чека своје васкрсење поновним васпостављањем јединства, које је тренутно нарушено због тзв. украјинског питања. Медијске борбе су пак постале део свакодневице, ту једино можемо да се боримо постом и молитвом.

На који начин Црква може да помогне људима да не потону у духовни амбис, поготово сада у времену пандемије, када није препоручљиво окупљање на литургијама, молитвама, причешћима?

- Пандемија је бивало у историји и оне су узимале своје жетве - људске животе. То је увек био период трагедије и крста. Тако и сада Црква од тога не бежи, не бежи од реалности. Црква и у оваквим временима треба да буде духовна утеха нашем народу, место где ће се сусретати са вековним искуством Васкрсења, а не са бајкама и фантазијом.

Јесу ли Срби у Епархији зворничко-тузланској одани својој цркви и вери?

- Хвала Богу, те ова пандемија не успева да одвоји наш народ од светих тајни наше цркве. Људи и даље долазе на богослужења и причешћују се, уз држање мера и прописаних услова, али не одступају. Зато и ми, свештенослужитељи, можемо сада да се укрепљујемо вером нашег народа. У нашој епархији, хвала Богу, људи живе са својом црквом. Служио сам у великом броју парохија, народ је добар и благодаран. Постоји, међутим, и један број оних који ретко долазе у цркву. Око њих се морамо више потрудити да би наш народ у целини постао црквенији.

Били сте 18 година на челу Епархије далматинске, где су деведесетих страдали и људи и храмови. Јесте ли задовољни стањем које сте тамо оставили?

- Можемо да кажемо да је тамо била рововска духовна борба. Требало је обнављати ратом разрушено и тешити ратом уцвељено. То није било лако, али је Бог давао снаге да се православље у тој апостолској епархији сачува. Посебно је било важно да оживи наша богословија "Света три јерарха" у манастиру Крки. Она је давала српском народу наду за опстанак на тим просторима. Колико смо и шта учинили, судиће историја, али оно што је сигурно, то је да ће љубав према Далмацији и њеним светињама заувек остати у моме срцу.

Сведоци смо тога да су светиње у Црној Гори донедавно биле угрожене, да на КиМ траје борба, а стање у том смислу није охрабрујуће ни у Северној Македонији.

- То су све наша распећа, све што сте поменули. Те светиње можемо сачувати једино ако смо јединствени, ако живимо оним идеалима који су те светиње и створили. У том подвигу смо потребни сви, од патријарха, власти, САНУ, Матице српске, па до сваког нашег човека понаособ. Да не би звучало као фраза, али то је истина, сви смо потребни свима. Ево, народ у Црној Гори литијама је сачувао светиње, а Косово, "грдно судилиште", како сачувати? Блаженопочивши патријарх Иринеј је често говорио да је Косово наш Јерусалим. То је косовски завет Светог цара Лазара, који треба да живи у сваком од нас, да бисмо као народ опстали и сачували велико духовно и културно благо, које нам свети преци оставише.

Како помоћи данашњем човеку да не залута у шаренилу интернета и других изазова, да очува традиционалне и породичне вредности?

- Време у коме живимо доноси нова искушења. Оно што је данас приметно јесте да су тим искушењима нападнути сви, од мале деце до људи најстаријег узраста. Шаренило лажи је преко телевизије и друштвених мрежа толико овладало, и не оставља на миру никога. Живимо управо у времену када овим светом, по речима Светог Козме Етолског, управљају "алала и балала", тј. разни апарати и компјутери. Црква и све просветне и здравствене институције у нашем народу морају да укажу свима на добре и лоше стране модерне технологије. Ко не буде пазио, постаће жртва, зависник као од дроге и алкохолизма. Свему се мора приступати опрезно, посебно оном што је дело људских руку. Оно што је Бог створио, све је добро, али људи су створили много тога што је зло, и то зло нас већма и тиранише.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације