СА СРБИМА САМ МЕЂУ СВОЈИМА: Филип Рењије (54), чувар Вечне ватре на Тријумфалној капији у Паризу

ПЛАМЕН на споменику Незнаном јунаку испод Тријумфалне капије гори за све војнике, Французе и савезнике, страдале у борбама од Првог светског рата до данашњих дана. Гори, дакле, и за Србе. Наше савезништво од 1914. до 1918. је надалеко чувено. Не заборавимо на огромно Српско гробље у Тијеу, код Париза, где се налази 747 гробова српских војника који су погинули заједно са Французима, за исти идеал и циљеве.

Филип Рењије

Тим речима започиње своју исповест, за "Новости", чувар Вечне ватре код Тријумфалне капије Филип Рењије (54), човек који деценијама негује пријатељство између два народа. На гробљу у Тијеу, које помиње, био је, наравно, и ове године, у Дану примирја у Великој војни, и поред веома малог броја присутних и ограниченог кретања због епидемије вируса корона.

- Делимо исте вредности, културу, цивилизацију, начин живота. У друштву Срба се осећам као међу својима - каже Рењије.

Дуга је веза између овог Француза и Срба. Започела је пре још готово тридесет година, када је био млади војник.

- Служио сам у бившој Југославији, током тужног периода оног недавног рата. Био сам у Сарајеву, Загребу, Панчеву, Глини, Мостару, и на крају, 1999, на Косову - броји места која је, обављајући војничку дужност, обишао, више од неких који су живели у тој држави.

Укупно је у нашој ондашњој земљи провео две године живота, од 1992. до 1999, у мисијама од четири до шест месеци. Добро нас познаје.

- На лицу места, брзо се схвати да тај конфликт није био поштен. Ни у једном рату није пријатно. Али, одмах сте ми се допали као нација. Живите као и ми, Французи. Нема много разлике. Имате осећања, држите реч - истиче наш саговорник.

Није му јасно како се то међународна заједница, у оно време, неоправдано, окренула против Срба.

- То је заиста необјашњиво. На Косову се испоставило да је довољно да неко буде у већини, па да им дозволе да се отцепе! Не разумем како су могли да буду против вас и подрже стварање "државе" која је све, само не одржива. Ко мало зна историју, зна да је Косово историјска српска покрајина. Ви сте се борили само да сачувате вашу територију. То бисмо и ми Французи радили, да нам се нешто слично деси. А како ствари стоје, нажалост, постоји ризик да нам се то заиста и догоди за коју годину - врти сумњичаво главом.

У неправду нанету Србији се, каже, уверио током мисије, али је све добило на значају када се вратио у Француску, и упоредио оно то што је видео с оним што је слушао у медијима.

- Иако се однос јавности временом мењао у корист Србије, тај осећај неправде се појачавао с годинама које су пролазиле - поручује Рењије.

Филип Рењије испред једне од порушених српских цркава

На Косово је стигао месец дана после потписивања Кумановског споразума.

- Био сам веома разочаран због бомбардовања, јер између Француске и Србије постоји велико историјско пријатељство. Ми војници смо између себе говорили да није нормално то што се бомбардује Србија због тога што Косово хоће да се одвоји. Стављали смо се у кожу Срба. Међународна заједница се, једноставно, сврстала на страну бројнијег. Није било ни коректно, ни логично то што вам је урађено.

У мисији на Косову је био стациониран у јужној Митровици.

- Били смо смештени у згради која је делом погођена у бомбардовању. Није било крова и киша је упадала унутра. Сваки слободан тренутак ми Французи смо користили да пређемо мост, и одемо код Срба, у ресторане, пицерије, кафиће. Осећали смо да смо ту међу истом културом.

Срби су га, истиче, изузетно добро примили.

- Имам пуно фотографија из тог времена. Много сам се дружио са Србима. Чувам фантастичне успомене. Али, временом су се везе изгубиле. Постојала и језичка баријера.

Ипак, научио је много. Свој број телефона издиктирао је на - српском.

Контакте је затим наставио у Паризу.

- Моја комшиница је Српкиња, песникиња Даница Додић. Упознао сам је пре десет година. Често се виђамо. Велики смо пријатељи!

Филип Рењије је као војник служио од 1984. до 2007. године. После тога је цивилно радио у француском Министарству одбране, а онда се 2013. добровољно прикључио Комитету Вечне ватре. Ово тело броји четрдесетак комесара, међу којима је и Филип. Мењају се у управљању церемонијом, а он председава минимум једном недељно. Своју љубав према Србима и Србији пренео је и на своје колеге.

- Церемонија се одржава сваке вечери, од 11. новембра 1923. године, у 18.30. Не прекида се ни сада, за време ковида - истиче наш саговорник.

Филип са децом из Србије испред Вечне ватре (први сдесна)

Поштује се нарочити протокол. Уз присуство заставника, обавезно се прочита пригодан текст, положи венац, симболично обнови ватра, ода почаст мртвима, интонира "Марсељеза" и поздраве учесници, после чега следе уписивање у књигу утисака и химна Незнаном војнику. Све траје око пола сата. Често долазе званичне стране делегације, председници, министри. Некада буде и хиљаду људи, некада само неколико комесара. Пуно пута су били и највиши представници Србије.

Међу заставницима веома често буду и париски Срби. Нарочито о великим датумима, када се поздраве и са француским председником. Дођу и деца из фолклорних друштава, у народној ношњи.

- Са Србима, нашим савезницима, имамо фантастичне односе - каже Рењије.

Нарочито се у томе истиче заставник Петар Петровић Пепи, који је прегурао осамдесету.

- Он је личност која окупља наше две заједнице, француску и српску. Изузетно ми је драг. Често је присутан на свечаности обнављања Вечне ватре. У униформи и са српском заставом, наравно.

Са Пепијем, Даницом Додић или сам, Филип Рењије оде и до српске православне цркве Свети Сава у Паризу, на Сретење у резиденцију српског амбасадора, у наше париске ресторане.

- Обожавам српску кухињу. Ваши гастрономски специјалитети су ми баш "по мери". Имате фантастична јела са паприком, телетином, свињетином, јагњетином. При самом помену изазивају апетит!

Од 1999. је у Србији био само једном, 2004. у краткој мисији инвентара, као војник, у Новом Селу, на Косову. Спрема се да нас ускоро, коначно, поново посети.

- Предвиђено је да идемо у мају, од Новог Сада, до Пећке патријашије, од севера до југа Србије. Цео пут организује, наравно, Пепи. Идемо у походе, приватно, да поздравимо пријатеље. Да разговарамо, дружимо се, уживамо у гостопримству и храни. Једва чекам да поново одем у Србију и да опет видим Београд! - закључује чувар Вечне ватре наш разговор.

ДА ЗАБОРАВИМО 2020.

- ПРОТЕКЛУ годину, после свега што смо проживели, треба што пре заборавити. Надам се да ће вакцина која је стигла све то да реши на дуже стазе и да ће све ово до сада бити само ружна успомена - каже Рењије, а онда на српском додаје с поруком свима у Србији: - Срећни празници, срећан Божић!

Рењије на једној од свечаности код Тријумфалне капије

ОГРАНИЧЕНО ЗБОГ КОРОНЕ

ПРИСУСТВО на церемонији свакодневног обнављања Вечне ватре код Тријумфалне капије тренутно је ограничено због короне.

- Сви носимо маске, наравно и напољу, поштујемо дистанцу, редовно користимо гелове током церемоније. Не пружамо руке, не додирујемо се ни на који начин. На срећу, успевамо да се заштитимо - истиче Рењије.

Препоручујемо

Култура

0 0

ВЕТАР У ЛЕЂА ЗА СРПСКИ ФИЛМ: Посланици ускоро о споразуму о кинематографској сарадњи са Француском

16. 12. 2020. у 15:35

Свет

0 0

ПРЕТЊА БОМБОМ: Евакуисано подручје око Тријумфалне капије

27. 10. 2020. у 17:14

Свет

1 1

ПОЧЕЛА ВАКЦИНАЦИЈА И У ФРАНЦУСКОЈ: 78-осмогодишња жена прва засукала рукаве

27. 12. 2020. у 14:43

Србија

0 0

ШАРЛ ДЕ ГОЛ – ЛИЧНОСТ, НАСЛЕЂЕ И СЕЋАЊЕ: Предавање др Александре Колаковић на Јутјуб каналу КЦНС (ВИДЕО)

24. 12. 2020. у 08:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације