Друштво

ДА СУ БОЉИ ПРОПИСИ И МИ БИСМО БИЛИ ХУМАНИЈИ: Како да бацамо мање намирница а помогнемо угроженима

М. СТАНОЈКОВИЋ

10. 01. 2021. у 15:00

ВЕЋИНА суграђана празнике је ове године због пандемије провела у кући, а самим тим, више се пазарило намирница и спремало, али је и више хране остало на тањирима.

ДА СУ БОЉИ ПРОПИСИ И МИ БИСМО БИЛИ ХУМАНИЈИ: Како да бацамо мање намирница а помогнемо угроженима

С друге стране, око пола милиона грађана који живе на ивици сиромаштва и ове године довијало се како да за празнике трпеза не буде потпуно празна.Према подацима Центра за унапређење животне средине, на дневном нивоу из домаћинстава на депонији заврши око 676 тона хране. Ипак, у време ванредног стања, али и празника, та цифра прелазила је ову из редовног дана, па је, иако званичних података нема, сигурно бачено и много више хране. У том ланцу, од маркета до домаћинстава, донирања, али и депоније, годишње се изгуби најмање 250.000 тона, што би могло барем делимично да буде прослеђено "са друге стране стола" - социјално угроженим суграђанима.

Донација хране у Србији није у тој мери развијена као у неким другима земљама, па је због тога и мало информација о томе.На то се жале и грађани, они који не знају шта ће са вишком хране која им преостаје свакодневно, а нарочито после празника. Тако Данијела М. из Београда каже да је гризе савест сваки пут када у контејнер баци храну, и да би волела да је другачије:

- Док су код мене у блоку становали Роми у оближњем нехигијенском насељу, храну нисам бацала. Што преостане спакујем у кутије и однесем у нашу малу приватну трговинску радњу. Они су то знали, радиле су то и друге комшије. Свакодневно су проверавали јел има нешто за њих. Они нису били гладни, а мени је било срце пуно. Али, откада су расељени, немамо више коме да дамо "вишак".

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ

ПРЕМА подацима Уједињених нација, годишње се у свету баци трећина намирница, односно око 1,3 милијарде тона хране вредне 750 милијарди долара. Од тога највећи проценат долази из домаћинстава - око 44 одсто, а одмах затим следе ресторани са 33 одсто. Свака особа у Србији баци више од 35 килограма хране вредне 20.000 динара.

Законска регулатива не иде наруку онима који би хтели да помогну, па се према искуствима организације "Банка хране", донација углавном састоји од фабрички упакованих намирница, воћа и поврћа друге и треће класе, која се не прода. Кетеринга, то јест донација куване хране, готово да и нема.

- Закључно са 31. децембром смо организовали велику акцију и обезбедили 100.000 оброка за социјално угрожене грађане, како би током празника, али и касније, четворочлане породице добиле три оброка дневно - кажу из "Банке хране".

- Ситуација са короном је пореметила и овај сегмент, па сад радимо са смањеним капацитетом. Гледамо да све воће и поврће које добијемо одмах проследимо организацијама са којима сарађујемо.

Иако донација готових јела, а поготово од грађана, није регулисана, из "Банке хране" поручују да воће и поврће и оно што им је остало вишка са божићне трпезе, заинтересовани могу да запакују и проследе онима којима је потребно.

Ипак, према подацима Центра за унапређење животне средине, најмање се баци воћа и поврћа, око пет килограма годишње по становнику. Највише се гомила, а највише и баци хлеб, око 10 килограма, затим следи месо (седам килограма) и млеко (шесткилограма).

- Храну најчешће бацамо зато што се поквари, нас око 67 одсто. На другом месту је што ми лично, или чланови домаћинства, не желимо да једемо "стару" храну (17 одсто). Има и оних који сматрају да храна која је одстојала није безбедна (11 одсто) - стоји у истраживању Центра за унапређење животне средине. - Како бисмо зауставили епидемију бацања хране, неопходно је започети образовање свих учесника у ланцу, од произвођача до крајњих корисника.

Према искуству организације "Донорум", која путем апликације посредује између донатора и корисника, бацање хране се ретко помиње у нашој земљи, а добровољно поклањање не доноси пореске олакшице трговинским ланцима, што је пракса у Европској унији и у многим земљама света.
- Око 90 одсто отписа хране у супермаркетима представља воће и поврће, а то су управо артикли који недостају народним кухињама. То нам говори да је свест о овом проблему у нашој земљи још на ниском нивоу - наводе у "Доноруму".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДОГОВОРЕНО ПРИМИРЈЕ ИРАНА И ИЗРАЕЛА: Трамп - Крај рата; Бомбе САД нису уништиле нуклеарна постројења? (ФОТО/ВИДЕО)

Свет

0 85

ДОГОВОРЕНО ПРИМИРЈЕ ИРАНА И ИЗРАЕЛА: Трамп - Крај рата; Бомбе САД нису уништиле нуклеарна постројења? (ФОТО/ВИДЕО)

РАТ Израела и Ирана - 11. дан.

23. 06. 2025. у 08:17 >> 00:53

ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?

Свет

0 25

ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?

ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.

22. 06. 2025. у 10:37

СЛИКА ИЗ СРБИЈЕ КОЈА СЛАМА СРЦЕ: Трагичан разлог зашто рода 2 дана не напушта згариште - изгорело 2 хектара жита

Панорама

0 0

СЛИКА ИЗ СРБИЈЕ КОЈА СЛАМА СРЦЕ: Трагичан разлог зашто рода 2 дана не напушта згариште - изгорело 2 хектара жита

СВАКЕ године, упркос молбама и апелима, велики број људи пали стрљику и на тај начин долази до пожара у којима страдају туђи усеви, али нажалост и животи невиних бића.

27. 06. 2025. у 16:50