Друштво

"НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ - РАЧУНАР ПОКРЕЋЕ НЕПОКРЕТНУ РУКУ: Наши научници помажу људима после можданог удара

Бранка Борисављевић

24. 01. 2021. у 16:00

НОВА нада за бржи опоравак људи који су доживели мождани удар и изгубили могућност да покрећу руку је - рачунар!

НОВОСТИ ОТКРИВАЈУ - РАЧУНАР ПОКРЕЋЕ НЕПОКРЕТНУ РУКУ: Наши научници помажу људима после можданог удара

Програм који ће омогућити бржу и ефикаснију рехабилитацију осмислио је тим српских научника на челу са др Андрејем Савићем, научним сарадником Електротехничког факултета у Београду, а пројекат HYBIS, финансијски је подржао Фонд за науку Србије у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача - ПРОМИС.

У разговору за "Новости", др Савић открива да је у плану да до 2025. HYBIS омогући милион рехабилитација руке у Европи. У том циљу, планиран је развој такозваног "Мозак-рачунар интерфејс система" (Brain-Computer Interface - BCI). Он се састоји од уређаја за мерење електричне активности неурона коре великог мозга постављањем сензора на површину главе особе (познатије као ЕЕГ мерење) и уређаја за електричну стимулацију мишића који, преко електрода постављених на мишић, исти активира и покрене, чак и ако особа није у могућности да својевољно изврши покрет.

- Срце система су алгоритми вештачке интелигенције (машинско учење) који препознају, директно из активности мозга, намеру особе да покрене ослабљене руке и активирају у правом тренутку електричну стимулацију, која жељени покрет вештачки генерише - објашњава др Савић. - Поновним затварањем спреге између мозга и мишића омогућава се особи да активно вежба покрете, које није у могућности да вољно контролише без оваквог уређаја. Наша претпоставка је да ће овакав вид терапије, заснован на новим технологијама и најновијим открићима из области неуронаука, бити по ефикасности супериоран у односу на конвенционалне методе рехабилитације након можданог удара.

ЗАЈЕДНО ЛЕКАРИ И ИНЖЕЊЕРИ

ПОРЕД руководиоца пројекта др Андреја Савића, у пројектном тиму су доцент Оливера Ђорђевић са Медицнског факултета у Београду, Вера Милер Јерковић, доктор математичких наука из Иновационог центра ЕТФ, мастер Марија Новичић, асистент на ЕТФ и др Љубица Константиновић, редовни професор Медицинског факултета у Београду.

Идеја за HYBIS пројекат је проистекла из Савићевог дванаестогодишњег рада у области биомедицинског инжењерства, усмереног претежно управо на BCI технологије, које су биле и предмет истраживања у његовој докторској дисертацији. Сваке године, 15 милиона људи широм света доживи мождани удар, а једна трећина остане трајно онеспособљена. Број оболелих се повећава и у земљама Европске уније, са процењених 1,1 милион годишње 2000. године на више од 1,5 милиона до 2025. године. Статистика упозорава да 70 одсто преживелих има дефицит функције горњих екстремитета, а 40 одсто не може дугорочно да користи једну руку.

- Крајњи корисници уређаја су пацијенти који су преживели мождани удар и као последицу имају ослабљену функцију шаке, мада се кључне методе и идеје могу применити и за рехабилитацију доњих екстремитета - истиче наш саговорник. - Дакле, кандидат за ову врсту терапије је особа након можданог удара, пре свега у раним фазама опоравка, која је довољно когнитивно очувана да може да прати инструкције и учествује у терапији.

ТЕСТИРАЊЕ

- У ОКВИРУ пројектних активности планирана су и тестирања система на људима, најпре здравим особама, а затим и на пацијентима којима је овај систем и намењен - каже др Савић.

- Пројектни тим је мултидисциплинарни и укључује и научнике из области медицинских наука са огромним искуством, како у клиничкој пракси, тако и у истраживањима у области неурорехабилитације. У пројекту учествује и Клиника за рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" У Београду, где ће се спровести испитивања.

Савић наводи да се о потенцијалној комерцијализацији и широј примени ових технологија може размишљати тек након завршетка планираних пројектних активности. Добијени резултати могу бити полазна тачка за даља истраживања и открића, ради бољег разумевања комплексних механизама рехабилитације мозга, након можданог удара. Такође, могу послужити и као полазна тачка за развој нових технологија и терапијског уређаја у оквиру неког развојног пројекта у научним институцијама или компанији.

- Очекиване предности BCI технологија, у поређењу са конвенционалним рехабилитационим методама су у чињеници да ове методе циљају мозак, пружајући директан увид у мождану активност корисника током рехабилитације што омогућава оптимизацију конвенционалне терапије - истиче др Савић.

- Ове методе такође омогућавају аутоматизацију рехабилитације смањујући трошкове здравственог система (краћи пријем, мање амбулантних терапеута, мање терета за неговатеље и могућност кућне рехабилитације). HYBIS пројекат циља, да понуди и тестира потпуно нови концепт управљања терапијским BCI системом, који би омогућио ефикаснију рехабилитацију циљано стимулишући природне ресурсе мозга за реорганизацију и опоравак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације