ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

И. М.

02. 02. 2021. у 16:39

ДРУГУ Југославију сахранио је Устав из 1974. године. Ова, много пута изречена и поновљена оцена у домаћој политичкој и правној публицистици најбоље показује суновратну природу правног акта на коме је деценију и по почивала заједничка држава, да би свој крај дочекала у тешким мукама крвопролића грађанског рата.

ПОСЛЕДЊА РАСКРСНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Сви детаљи о расправи о уставним амандманима на Правном факултету 1971. године и страдaњу његових професора

Илустрација

Могуће последице разорених ћелија њеног ткива добро су се уочавале већ током уставних реформи, тачније усвајања амандмана на Устав из 1963. године. Свакоме ко је умео да правно и политички размишља било је јасно да решења ових амандмана, која су водила јачању република и покрајина и темељној конфедерализацији Југославије, ништа добро не могу да донесу држави већ добро уздрманој нескривеним национализмом.

Савез комуниста Југославије, ма колико бирократизован и идеолошки оптерећен и неефикасан, био је каква-таква брана националистичким и сепаратистичким тежњама северних република. Али, на Деветом конгресу СКЈ, у Београду марта 1969, и та препрека је отклоњена. Савези комуниста република постали су дефакто самосталне организације -националне партије.

Годину дана после београдског конгреса, идеју за темељно прекомпоновање целокупног федералног државног устројства и формирање Председништва СФРЈ, као колективног председника Југославије, лансирао је лично Јосип Броз, на састанку с градским руководством Загреба. Педантни хроничари тог времена уочиће да је управо тих дана у главном граду Хрватске, с пролећа 1970. године, одржавана седница Председништва СКЈ, која је трајала чак три дана. Чланови Председништва су о овој Титовој иницијативи сазнали тек сутрадан, читајући дневне новине које су тада излазиле у Југославији.

На овај потез југословенског лидера уследила је реакција Марка Никезића: - После овог наступа друга Тита могло би се питати да ли ми сада овде дискутујемо реда ради.

Потом наступа правно-политичка гимнастика Едварда Кардеља амандманима из 1971. који додатно ојачавају сепаратистичке тежње код хрватског и словеначког руководства, а Србију своде на тек нешто више од турског Београдског пашалука.

На тродневној расправи, 18, 19. и 22. марта на Правном факултету у Београду група професора ове високошколске установе наговестиће све последице ове уставне трансформације. Њихова упозорења нису уродила плодом, нити су променила карактер прекомпоновања заједничке државе. Последице ове расправе осетило је десетак наставника на које се обрушио ондашњи режим. Руководство Србије, оличено у такозваним либералима, није ни могло ни смело да се супротстави наметнутом новом уставно-правном концепту. Наравно, уз неизмерну помоћ тројанских коња из њихових редова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП НАЦРТАО НОВЕ МЕТЕ, ПРЕТИ ОД АМЕРИКЕ ДО ЕВРОПЕ! Шок у Каракасу, потпуни заокрет Мадурове потпредседнице

ТРАМП НАЦРТАО НОВЕ МЕТЕ, ПРЕТИ ОД АМЕРИКЕ ДО ЕВРОПЕ! Шок у Каракасу, потпуни заокрет Мадурове потпредседнице

САД су у суботу у војној акцији у Каракасу отеле председника Венецуеле Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес, који су спроведени у Градску притворску јединицу у Њујорку, где ће им се судити по оптужници за кријумчарење наркотика. Пратимо уживо најновији развој догађаја након драматичне америчке операције у Венецуели.

05. 01. 2026. у 08:27

МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)

МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)

ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.

04. 01. 2026. у 08:58

У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије

У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије

У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.

03. 01. 2026. у 18:47

Коментари (0)

ИСПЛИВАЛА ФОТКА СА РОЂЕНДАНА ВЕСНЕ ЗМИЈАНАЦ: Насмејана и срећна - ево шта јој је Николија поручила