Друштво

ВЛАДА СРБИЈЕ ОДЛУЧИЛА: Три милијарде за лечење оболелих од ретких болести

Танјуг

04. 02. 2021. у 18:55

ЛЕЧЕЊУ оболелих од ретких болести намењено је у 2021. години три милијарде динара из буџета, одлучила је данас Влада Србије, а што је највећи износ до сада за ове намене.

ВЛАДА СРБИЈЕ ОДЛУЧИЛА: Три милијарде за лечење оболелих од ретких болести

С обзиром на то да је лечење ових лица један од приоритета Владе Србије, обезбеђен је континуитет издвајања из буџета у последњих осам година, наведено је у саопштењу са седнице Владе.

"Први пут за лечење ретких болести издвојена су средства из буџета 2012. године, када је обезбеђено 130 милиона динара за терапију осам пацијената. У 2020. години од ових болести лечено је 325 пацијената, за шта је издвојено укупно 2,4 милијарде динара. Рекордним издвајањем за ову годину, држава ће обезбедити скоро 24 пута више новца у буџету у односу на 2012. годину. Средства су намењена за оболеле који се већ налазе на терапији, али и оне који лечење тек започињу, подсећа се у саопштењу.

Од 2012. до 2019. године број оболелих који се лече из средстава буџета повећан је око 25 пута (са осам пацијената у 2012. години на 200 пацијената у 2019. години), док је број ретких болести које се лече из средстава буџета повећан са два на 19 различитих врста ретких болести.

ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ПОРЕЗУ И РАЗВОЈ СТАРТАП ЕКОСИСТЕМА

Влада је данас усвојила и Предлог закона о изменама и допунама Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, а најважнија измена односи се на промену термина „незаконито стечена имовина” у „имовина на коју се утврђује посебан порез”, како се овај израз не би поистовећивао са изразом „имовина проистекла из кривичног дела”.

Промена се односи и на додавање израза „издаци за приватне потребе физичког лица” који је дефинисан као издаци које је физичко лице имало за приватне потребе, а ради утврђивања порекла прихода које је стекло физичко лице, а није их потрошило на стицање имовине.

На седници је донета одлука о формирању Радне групе за израду предлога Стратегије развоја стартап екосистема Србије од 2021. до 2025. године.

Доношењем Стратегије, развој стартап екосистема поставља се на формалну и системску основу, а за циљ има економски развој, раст БДП-а, раст извоза и већу запосленост у нашој земљи, наведено је у саопштењу.

Радна група ће током наредних шест месеци радити на изради предлога Стратегије која ће обухватити приоритетне политике за убрзан развој стартап екосистема са акцентом на повећање броја и квалитета стартапа кроз области јавних и приватних инвестиција, омогућавања приступа предузетничком капиталу, као и побољшања локалне и регионалне повезаности домаћег стартап екосистема.

Радну групу чини 38 чланова, представника државног, цивилног и приватног сектора који ће заједничким радом, користећи своје знање и искуство из домаћег и иностраних стартап екосистема, допринети садржају и квалитету Стратегије.

Председаваће директор невладине и непрофитне организације Иницијатива ”Дигитална Србија“ Небојша Ђурђевић, а међу члановима су представници релевантних министарстава и других државних институција, укључујући Фонд за иновациону делатност, сва четири научно-технолошка парка, НБС и Канцеларију за информационе технологије и електронску управу.

У рад групе биће укључена и Светска банка, Привредна комора Србије, пет ИКТ кластера, као и представници цивилног сектора који се баве овом области - укључујући ИЦТ Хуб, Импацт Хуб, Српску блокчејн иницијативу и НАЛЕД.

У име Иницијативе ”Дигитална Србија” и организације Сербиан Ентрепренеурс у радној групи биће и успешни технолошки предузетници као што су Игор Богићевић, Зоран Васиљев и Тихомир Бајић.

Влада је данас донела још и одлуку о формирању Радне групе за израду постројења за пречишћавање отпадних вода и повезивање санитарних мрежа.

Пречишћавањем отпадних вода умањиће се изложеност популације болестима које се преносе водом и заштитити тренутне економске активности повезане са водним ресурсима. Програм ће на овај начин унапредити општу животну средину и побољшати комуналне услуге, чиме ће се директно смањити загађење површинских и подземних вода и очувати водни ресурси, као и биодиверзитет и екосистеми који зависе од тих површинских вода.

Одлучено је и да се образује Национални савет за заштиту потрошача, који ће као стручно саветодавно тело радити на унапређењу система заштите потрошача. У том циљу биће усаглашен рад релевантних чиниоца - надлежних институција, невладиног сектора и стручњака из ове области.