Друштво

"МАЛО КОЛО" НА СПИСКУ БАШТИНЕ: Листа нематеријалног културног наслеђа Србије богатија за још једну традиционалну игру Срба у Банату

Р. Шегрт

23. 02. 2021. у 10:36

ЛИСТУ од 52 елемента нематеријалног културног наслеђа Србије допунио је још један фолклорни бисер - банатско "Мало коло".

МАЛО КОЛО НА СПИСКУ БАШТИНЕ: Листа нематеријалног културног наслеђа Србије богатија за још једну традиционалну игру Срба у Банату

У просторијама Академског друштва за неговање музике - "Гусле" у Кикинди данас ће бити промовисано као елемент са Листе нематеријалног културног наслеђа Србије. "Мало коло" сада је под редним бројем 53. и једно је од три кола, уз "руменку" и "коло у три", која су на овој репрезентативној националној листи.

Традиционално банатско "мало коло", игра се уз музику у затвореном или отвореном колу у којем учествују и млади и стари, жене и мушкарци, међусобно повезани "војвођанским хватом" који подразумева да жене држе руке на раменима мушкараца, а они се, међусобно хватају за руке иза леђа жена.

- Највише је заступљено у Војводини, као најраширенији играчки образац и мелодија. Врло је популарно и међу православним Србима у Румунији, тамо се обавезно игра када младенци излазе из цркве. Пева се "На многаја љета" и одмах затим се игра "мало коло" - објашњава Зоран Петровић, директор АДЗНМ "Гусле".

НАДИГРАВАЊЕ

"МАЛО коло" мушкарцима даје могућност да се надигравају, да се докажу и покажу. Играч може много да импровизује и да коло учини лепшим. Жене имају више статичан положај и њихов корак и покрет су скромнији. У Војводини има бар педесетак мелодијских варијација овог кола - објашњава Зоран Петровић.

Он каже да је најважније за наше нематеријално културно наслеђе, па и мало коло, да сваки елемент живи, у овом случају да се коло игра.

- То су идентитетске вредности. Ако немамо језичку културу и традиционалну музику, фолклор и обичаје, по мало чему ћемо се разликовати од других - оцењује Петровић.

- За "мало коло" определило нас је дугогодишње искуство, јер је то најпопуларнији фолклорни играчки образац у Војводини. Захтев за упис на листу поднели смо пре две године. Иницијативу су покренули Магдалена Попов, уметнички руководилац у "Гуслама" и Игор Попов, мајстор и узвођењу овог кола. Много су помогле др Селена Ракочевић, ванредни професор на Факултету музичке уметности и др Татјана Бугарски, етнолог из Музеја Војводине. У званичном опису овог кола на Листи нематеријалног културног наслеђа Србије пише да се "кинетички образац плеса заснива на симетричном латералном кретању: два корака за десном, па два корака за левом руком".