ЈОШ ТРАГАМ ЗА МОЈИМ БРАТОМ ИЛИЈОМ: Јелена Бухач Радојичић не заборавља ужасе и страдање своје породице и народа од усташа
РАНЕ деце која су преживела јасеновачки логор нису зарастале. Оне су расле са том децом.

Фото М. М.
Ужасом који их је савијао и који их је придизао. Јелену Бухач Радојичић (87) су ојачале. Она и у овим годинама истрајава на два пута: трага за братом Илијом и живи да сведочи о злочинима злогласног усташког логора у који је, из родног Јабланца у Поткозарју, депортована цела њена породица. А, имала је седам година и који месец, таман толико да упамти све ужасе. Они је прате. Они је буде.
- У мени пулсира та несрећа и сви ти злочини уписани у меморију једног детета - сведочи, за "Новости", Јелена Бухач Радојичић.
- Нема тренутка, сата, дана, а да преда мном није слика када су нас раздвојили од мајке. Њу су депортовали у Немачку, у радни логор и када се вратила после рата, нисам јој опростила што је дозволила да нас раздвоје. Тако сам тада мислила... Нема тренутка да и данас не чујем тај наш врисак. И вапаје умирућих.
Српске породице из Јабланца су међу првима одведене у логор, међу њима и Јеленине најближи: мајка Ана, отац Божа, браћа Живко, Душан и Илија, баба и деда.
- Оца су нам усташе убиле маљем и мене та слика стално прати. Душана су заклали. Да, заклали...(овде су Јелени кренуле сузе) Живко је преживео, а Илији, срце моје, имао је само девет месеци, губи се сваки траг. И ја, док у мени постоји и трунка живота, трагаћу за њим.
СИПАЛИ НАМ СОДУ У ХРАНУ
КАД смо стигли у логор, исцрпљени и измучени, дуго нисмо добијали храну - сећа се Јелена.
- Касније смо добили тек понеки оброк. Деца изгладнела, гушила су се, једући. За многе је то био последњи оброк, јер су у порције усташе сипале и живу соду. Сећам се да сам тада била углавном гладна. Преживела сам, нећете веровати, уз мрвице из мајчиних џепова.
Све мислим да је њега, можда, негде удомила Дијана Будисављевић, која је мене и Живка избавила из пакла и послала у хрватску хранитељску породицу у Слоковац код Лудберга. Мој најмлађи брат Илија је остао, био је болешљив и њега нико није хтео. Домобрани су га некуда однели, можда у неку болницу. Памтим га по белегу на слепоочници. Његово бледо лице. Исцрпљено, малено тело. Преда мном је слика степеница у прихватилишту, низ које су га спустили и однели. Све памтим. Све ме боли. И, то је неописиов бол.

Фото архива
Са сликама ужаса, Јелена Бухач Радојичић кренула је да трага за братом. Нема адресе на коју се није обратила. Нема врата на која није закуцала. Претресла је архиве у Загребу. Нашла, тамо, и једну фотографију на којој дечачић личи на њеног Илију.
- Док живим, тражићу га. Морам - каже нам.
- Покреће ме нада да је и њега, као мене и Душана спасла Диана Будисављевић.
Како време одмиче, ова јака жена, а она, седмогодишња девојчица из логора ужаса у Јасеновцу све више снаге има да трага за братом, а истовремено да сведочи о грозотама усташа у логору који је жигосао читав њен живот.
Препоручујемо

СВЕДОЦИ ДОБА СМРТИ: У Јасеновцу постоје само два објекта из времена када је ту био логор
24. 02. 2021. у 10:17

УСТАШЕ СУ БЕБЕ РАЗБИЈАЛЕ О ЗИД: Исповест Смиље Тишме која је преживела четири логора
24. 02. 2021. у 10:32 >> 10:34

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НИ ЛАУШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ДО КРАЈА СНИМАЊА: Најлуђа грешка из "Боја на Косову"
ЛАУШЕВИЋ је о снимању филма "Бој на Косову" писао у књизи "Година прође, дан никад".
28. 04. 2025. у 10:32
Коментари (0)