УВЕСТИ ЧАСОВЕ СРПСКОГ И НА ФАКУЛТЕТЕ: Танасић - Нужно је повећати фонд часова и у основним и у средњим школама
ФИЛОЛОГ Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика при Институту за српски језик САНУ оценио је данас да је нужно да се уведе већи број часова српског језика у наш систем образовања јер се на тај начин подстиче изградња језичке културе.
Друштво за српски језик за нову "Стратегији образовања 2030" о повећању фонда часова српског језика у основним и средњим школама, и увођење српског језика на факултете као обавезни или изборни предмет.
У изјави Танјугу Танасић наглашава да одавно постоје иницијатива и предлог Института за српски језик Српске академије наука и уметности да се повећа фонд часова српског језика у основној и средњој школи и у наставним програмима факултета, јер је код нас неупоредиво мањи број часова националног језика него у бло којој држави у Европи.
"Квалитетно образовање се не може изводити са тако малим бројем часова српског језика. Нужно је да се уведе национални језик у систем образовања јер говоримо о службеном језику којим се сви служимо у свакодневном животу, сви на свом послу. Говоримо о изучавању српског језика, а не студирању у оквиру програма Медининског или Машинског факултета" подвукао је Танасић.
Како каже изучавање српског језика на појединим факултетима било би у складу су образовним профилом тих установа.
"Незамисливо је да неко у Србији дипломира страни језик и ради као професор или преводилац а да слабо познаје српски језик. Незамисливо је да наставници по основним школама слабо познају српски језик, ако није реч о наставницима српског језика и књижевности. Познавање језика је заправо изграђивање језичке културе и то мора да постане један од приоритета у нашем систему образовања" казао је Танасић.
За њега нема дилеме да је незамисливо непознавање српског језика на студијама журналистике или права што је, како каже, чест случај код тих студената.
"Питање је како ће медицинари и студенти техничких факултета деловати унутар своје струке без познавања српског језика. Сви у систему образовања у Србији обилато користе страну литературу, па се под таквим утицајима страних језика често заборављају или крше начела српског језика" казао је Танасић и додао да врхунски ескперти у области медицине имају великих проблема да обичном народу представе открића или закономерности актуелне пандемије вирусом цовид 19 због непознавања српског језика.
Танасић напомиње да ти лекари истраживачи нешто говоре, али нико нема појма шта су хтели да кажу.
"Наслушали смо се интернационалних термина из страних језика без адекватног превода. Обичном свету такви термини ништа не значе. Изучавање српског језика студената медицине у великој мери би олакшаало њихову професионалну комуникацију, али и комуникацију са пацијентима" казао је Танасић и додао да студенти не би бубали граматику на додатним часовима српског језика по неким програмима предвиђеним за 7. или 8. разреда основне школе, већ би побољшавали своју писменост и савладавали неке чињенице у вези са слуузбеним језиком у Србији.
Како каже српски језик у писаној форми постоји већ хиљаду година и представља врхунска достигнућа светске културне баштине.
"Чини ми се понекад да људи који одлучују о српском језику и његовом месту у образовном систему немају пуно информација о нашем писаном благу" казао је Танасић.
Осврћући се на предлог председнице Хрватског националног већа у Србији, Јасне Војнић, да се хрватски језик уведе у службену употребу у Војводини Танасић каже да је реч о веома неозбољном захтеву.
"Србија је уредила мањинска језичка права у складу са евроским стандардима. Та права се и оставарују. Хрватска национална мањина у складу са законом користи свој језик тамо где она представља неку значајнију скупину. Законски праг да би се неки језик прихватио у службену употребу је 15 процената становништва на одређеној територији. Хрватска мањина у Србији ни у једном месту нема 15. процената становништва, а на подручију града Суботице је хрватски језик у службеној употреби" казао је Танасић и нагласио да је Србија изашла у сусрет хрватској мањини што се тиице језика и преко европских стандарда.
Он упозорава да би се свашта догодило када би српска мањина у Сент Андреји затражила да се на територији Будимпеште српски језик стави у службену употребу.
"Наравно да нико не би прихватио такав предлог. Предложио бих јасни Војинић да анализира како Срби у Хрватској уживају свој језичка права. У Хрватској треба да живи трећина становништва неке мањинске заједнице у неком месту да би имала право на слуужбену употребу свог језика" каже Танасић.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)