БОСАНСКА КРАЈИНА ПРЕДСТРАЖА БЕОГРАДА: Како је и зашто у Краљевини Југославији основан Српски културни клуб

У ЈЕДНОЈ ловачкој вили, 16. јануара 1937. године, у селу Дубрави, код Брежица у Словенији, тајно су се састали др Милан Стојадиновић, председник Владе Краљевине Југославије и вођа Хрватске сељачке странке, др Владимир Мачек.

Споразум: Влатко Мачек и Драгиша Цветковић

После исцрпљујућег разговора, који је трајао више од шест сати, били су немало изненађени када су налетели на буљук новинара. Неко је дојавио представницима седме силе за овај сусрет. Али авај, остали су кратких рукава, јер вође тадашњих најбројнијих политичких странака нису желели да кажу да ли је бар мало снижена температура усијаних српско-хрватских односа. Извештачима из Брежица остало је да својим редакцијама јаве да су један другом на растанку рекли - "довиђења".

Две године после погибије краља Александра, политичке тензије у земљи осећале су се на сваком кораку. Са слабљењем стега диктатуре и повратка на парламентарни живот национални покрет Хрвата све је више јачао. Његов носилац била је Хрватска сељачка странка која је од настанка Краљевине СХС у свакој прилици отварала питање преуређења Југославије. На неистинама и полуистинама да се Хрватска систематски пљачка и израбљује, да је окупирана, да су хрватском народу ускраћена основна права, фанатизовани су хрватски сељаци.

У МЕЂУВРЕМЕНУ, српско национално питање било је остављано по страни. Српске политичке партије нису се бавиле економском, културном, националном и духовном интеграцијом свог народа. Национална дезоријентација и однарођивање било је више него видљиво. Стање српског националног бића у новој држави добиће забрињавајуће размере и то ће покренути српске интелектулаце да после готово 20 година отворено проговоре о овом проблему.

Истог дана, некако у исто време, у 450 километара удаљеном главном граду Краљевине од места састанка Стојадиновића и Мачека, друга група новинара из целе Југославије, окупила се у строгом центру Београда, на углу улица краља Милана и Милоша Великог, у једној пространој адвокатској канцеларији, изнад чувене продавнице обуће "Бата". Њихов домаћин био је Драгиша Васић чувени адвокат и још чувенији књижевник. Судећи по дневним новинама, тог дана је ваздушни притисак скочио на 1020 милибара, а у јутарњим сатима температура је била добрано испод нуле и све чесме су биле залеђене. Временске прилике као да су одржавале сву ускомешаност политичких и друштвених прилика.

Професор Слободан Јовановић

Васић није много околишао, обавестио је новинаре да је педесетак београдских интелектуалаца "одржало припремну и оснивачку скупштину на којој је донета одлука о оснивању Српског културног клуба и дато овлашћење г. проф. Слободану Јовановићу, г. Драгиши Васићу и г. др Николи Стојановићу да израде службена правила и да их поднесу надлежним властима на одобрење и потврду". Он је новинарима поделио и "прву званичну изјаву српских духовних предводника" у којој је писало да је циљ СКК "неговање српске културе у оквиру југословенства", а да се у овом случају култура "узима у најширем њеном смислу, као духовно-морална и као привредно-техничка". Циљеви Српског културног клуба, према овом документу, "нису управљени ни против хрватске, ни против словеначке културе, пошто се њихове културне акције међусобно не искључују". Напротив: "Докле се год крећу у оквиру југословенства, културне акције Срба, Хрвата и Словенаца не само да се не искључују, него се и допуњују".

ДВАДЕСЕТ дана после сусрета Драгише Васића са новинарима, 4. фебруара, у палати београдске Извозне банке на Теразијама број 5, одржана је Прва редовна скупштина Српског културног клуба. Окупила се српска интелектуална и пословна елита: професори Београдског универзитета, академици, књижевници, адвокати, архитекте, банкари, индустријалци, новинари, генерали, судије. Међу присутнима је било пет ректора и 22 професора БУ, председник Окружног суда у Београду и председници Апелационог и Касационог суда.

Под кровом Извозне банке нашли су се људи различитих политичких убеђења и естетских опредељења. Било је ту републиканаца и монархиста, присталица диктатуре и демократа, унитариста и федералиста, англофила и франкофила и поприличан број масона. Окупила их је иста идеја да заједно покушају да заштите српске националне интересе у држави.

За председника нове националне институције изабран је академик Слободан Јовановић, за потпредседнике Драгиша Васић и др Никола Стојановић, а секретар је постао доцент Универзитета Васа Чубриловић. У председничкој беседи Слободан Јовановић је посебно истакао: "Ово је може бити први пут да се чини покушај овако присне сарадње интелектуалаца и привредника." Истакао је да "Српски културни клуб жели да што тешње споји српство и културу. У данашње време и држава и нација могу напредовати само као културне снаге". А да би се то остварило, потребна је организација. Примарни циљ организације је било "јако српство у јакој Југославији".

ЕЛИТА окупљена око Клуба, која је иначе заговарала искључиво толеранцију и дијалог, утемељила је три главна задатка који стоје пред српским народом. Први је био очување југословенске државе, други - решење српског питања које је могло да се реши само окупљањем Српства. Трећи, да се никоме не сме дозволити да гази српске интересе.

Центар активности се налазио у Београду. У просторијама Клуба на Теразијама одржавана су предавања из разних области. У првих петнаестак месеци постојања СКК је организовао 32 предавања . Већ сами наслови неких излагања сведоче и о свестраним преокупацијама: "Потреба приватне иницијативе у питањима националне културе", "Идеја отаџбине и идеја друштвене правде", "О српској култури", "Народне песме и савремени друштвени живот", "О српству и југословенству", "Духовна веза између војске и народа у савременом рату", "Национална култура и омладина", "Конфедерација и федерација", "Нација, култура и држава"...

У овим наступима српски интелектуалци су критиковали интегрално југословенство, дезоријентисаност српских политичких странака, стварање "лажног југословенског патриотизма". "Држава пре свега" била је једна од парола које је Српски културни клуб заговарао. При том је истицано "да без државе нема слободе, нема културе, напретка, живота".

У ТОКУ прве године рада Клуба примљено је 325 редовних чланова и 14 студената. Највише пододбора основано је у национално мешовитим срединама Војводине, Босне и Херцеговине, Славоније, Барање, западног Срема и Јужне Србије, како су чланови Клуба називали Македонију, а касније су подоодбори овог друштва формирани у Нишу, Крушевцу, Лесковцу, Прокупљу Шапцу, Ужицу, Земуну и другим српским градовима. Паралелно са овим радило се на оживљавању српских културних центара и установа. У програмским циљевима Српског културног клуба Босна и Херцеговина је виђена као српска земља. У први план је истицана сарадња Срба и муслимана, као противтежа захукталој хрватској пропаганди која је поодавно већ својатала овај простор. За ове српске интелектуалце Босанска Крајина је била "предстража Београда", "носилац државне и националне мисли", "српским зидом".

У међувремену, Српском културном клубу су приступили председник Српске краљевске академије Александар Белић, архимандрит Јустин Поповић, један од лидера Демократске странке Милан Грол, Исидора Секулић и Десанка Максимовић. Пад владе Милана Стојадиновића у фебруару 1939. означио је почетак нове фазе у решавању српско-хрватских односа и почетак преуређења југословенске државе. Потписивање споразума Цветковић-Мачек, 26. августа 1939, пет дана пред избијање Другог светског рата, подразумевало је распуштање југословенског парламента, ревизију централистичког устава из 1931. и стварање Хрватске бановине. Лидерима Српског културног клуба све што се дешавало око овог споразума је било спорно. Нарочито преуређење државе без дефинисања граница Србије која је поднела највеће жртве за стварање Југославије, док је с друге стране разграничење нове бановине рађено по захтеву Хрвата у којој је остало преко милион Срба. Тада напуштају начело "искључивања дневне и партијске политике", а њом ће се бавити све до слома Југославије 1941.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ ИЗМИСЛИЛА МУЖА: Непознати детаљи из живота наших знаменитих списатеља

07. 03. 2021. у 18:00

Друштво

11 11

ЧЕТНИЦИ БАЦИЛИ МАГНЕЗИЈУМСКУ БОМБУ НА ТИТА: За време посете председника СФРЈ Лондону 1953. планирана четири атентата

28. 02. 2021. у 16:13

Друштво

0 1

КРАХ ПРЕВРАТА БОЉШЕВИКА У КРАЉЕВИНИ СХС: Афера "Дијамантштајн" и припреме за оружани устанак комуниста 1919.

21. 02. 2021. у 18:00

Друштво

0 3

ЗЕМУНАЦ КОЈИ ЈЕ ПИСАО ПРВИ УСТАВ: Значајна улога Димитрија Давидовића, новинара, политичара и дипломате

14. 02. 2021. у 16:00

Друштво

0 3

МИЛИОН СТРАНИЦА О ПРИСЛУШКИВАЊУ ЛЕКЕ РАНКОВИЋА: Три Државне службе пратиле су некадашњег другог човека југославије

07. 02. 2021. у 18:00

Друштво

6 37

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Како је италијанска војска спречила да усташе отму Тита

31. 01. 2021. у 18:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације