Друштво

СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: Први смо у региону по "приливу мозгова", у нашу земљу се вратило више младих и високообразованих него што је отишло!

19. 03. 2021. у 18:00

НОВО истраживање Бечког института за међународне економске студије, пронашло је да је у периоду од 2010 до 2019. године Србија забележила нето прилив младих високостручних људи, што се коси са уобичајеним наводима о „одливу мозгова” из Србије.

СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: Први смо у региону по приливу мозгова, у нашу земљу се вратило више младих и високообразованих него што је отишло!

Како је објашњено у сажетку извештаја, иако су све земље региона током наведеног периода забележиле нето одлив становништва, поједине земље, попут Србије и Северне Македоније, забележиле су нето прилив високообразованих, док је општи тренд да ове крајеве највише напуштају они нижег и средњег образовања, с нарочитим нагласком да Србију напушта доста медицинског особља.

Како је за Бизнис.рс нагласио проф. Михаил Арандаренко, са Економског факултета у Београду и консултант истраживања задужен за српско подручје, за овај феномен постоје три вероватна објашњења: део прилива може се објаснити нашим дипломцима који су се по стицању диплома у иностранству вратили у Србију; други разлог могао би бити прилив младих из региона, попут Босне и Херцеговине, који долазе у Србију ради образовања и у њој и остају; а трећи фактор могао би бити прилив високообразованих странаца који долазе у земљу.

Према резултатима истраживања, укупан број пристиглих високообразованих људи у периоду 2015‐2019 је око 90 хиљада:

- То значи да је у земљу у наведеном периоду ушло укупно око 90 хиљада више високообразованих него што је из ње отишло.

Међу њима предњаче они који су били у старосној групи 15-19 година 2010. у Србији, а данас имају између 24-29, што говори у прилог тези о повратку свршених студената. По свему судећи, само у овој групи има преко 40 хиљада високообразованих.

Постоји, међутим, и једна важна разлика — према категоризацији студије, различите врсте медицинских радника класификовани су под више, тј. вокационо образовање, и не рачунају се у нето разлику везану за високообразоване.

Важно је напоменути да је потреба за оваквим истраживањем настала управо због „недовољно разрађених података” у региону, и да је за потребе анализе популација груписана у старосне групе, и сортирана по висини образовања (ниже, средње, средње-вокационо/више, терцијарно), те да су онда праћени према доступним подацима у периоду од 2010 до 2019. године.

За анализу је коришћена комбинација званичних података о запослености (вероватно годишњи извештаји НЗС, у случају Србије), као и извештаји о образовању из националних бироа за статистику, што повлачи низ питања. Најпре, због промене у статистици која се у Србији догодила током 2014. године, када је методологија измењена ради усаглашавања са европским стандардима, користе се НЗС извештаји само од 2014-2019. године.

Како су истакли и поједини коментари на Твитеру, постављају се и питања ажурности података националних служби, као и, рецимо, број младих који емигрира, али се никада не одјави, као и ефекат феномена студентске размене на добијене резултате.

Ипак, резултати истраживања показују да је ситуација са „одливом мозгова” у најмању руку сложенија него што се обично мисли, као и да нам је потребна знатно робустнија статистика.

(Бизнис.рс)