ПРЕМИНУЛА ЕРИКА МАРЈАШ БРЗИЋ: Директорка БАЛЕТА СНП умрла у 80. години

Novosti online

25. 03. 2021. у 15:50

ПРИМАБАЛЕРИНА и некадашња директорка Балета Српског народног позоришта Ержебет Ерика Марјаш Брзић преминула је данас у Новом Саду у 80. години, саопштавају из СНП-а.

ПРЕМИНУЛА ЕРИКА МАРЈАШ БРЗИЋ: Директорка БАЛЕТА СНП умрла у 80. години

Фото: Printscreen

Завршила је 1961. Државну позоришну школу – Балетски одсек у Новом Саду у класи Маргите Дебељак. Краће време се усавршавала у Кану (Француска) код Розеле Хајтауер (Р. Хигхтоwер) 1972.

У Балету СНП-а је била активна играчица од 1961. до 1981, најпре као солисткиња а потом као примабалерина. Прво сценско искуство стекла је у балетским секцијама: у Пионирском позоришту, са балетском играчем Борисом Радаком, на самом почетку основне школе. Већ тада је играла соло-партије. Борис Радак ју је усмерио у балетску школу, па је као десетогодишњакиња започела редовно балетско школовање.

У Културно-уметничком друштву „Ђорђе Зличић“ радила је са Славијом Маренић, која јој је чак предлагала да пређе у Београд кад је већ била опредељена за балет. Још као ученица учествовала је у балетским представама СНП.

Први пут се у главној улози појавила као Јулија (Ромео и Јулија, 1962), у кореографији Георга Македонског. За остварења у балетима Агостино Р. Де Банфилда, Жар птица И. Стравинског и Фантастична симфонија Х. Берлиоза добила је Октобарску награду града Новог Сада 1970. Изузетне балетске фигуре, сценског шарма, технички спремна, смела у подршкама, била је инспирација кореографима и постала носилац свих главних улога (40) класичног балетског и југословенског репертоара, савременог и модерног балета, чешће рађених за њену играчку личност. Највише је сарађивала са Георгим Македонским и Иком Отриним, који је у њој открио модерни сензибилитет (Е=мц2). Са Вером Бокадоро (Москва) радила је Љубав за љубав и као Беатриче успешно гостовала по позиву у Бољшој театру у Москви. Као Одета – Одилија (Лабудово језеро) опростила се од сцене 1981.

До одласка у пензију (1982) била је шеф Балета и асистент кореографа, а затим је, из породичних разлога, отишла у Шпанију, где се неко време бавила педагошким радом са децом у Памплони. Од 1. И 1995. до 1. ИX 1999. и поново од 9. X 2002. до 10. X 2006. је из пензије била ангажована као директор (од тада самосталног) Балета СНП-а.

Добитница је Повеље СНП-а 1972, Златне медаље „Јован Ђорђевић“ 1981, Ордена заслуге за народ са сребрном звездом 1986, добитница је награде УБУС-а 2006. за животно дело као залужној балетској уметници за трајни допринос уметничкој игри у Србији.

Играла је у филмовима Љубав и мода, Рат, Доручак са ђаволом. Телевизија Нови Сад снимила је Портрет Ерике Марјаш.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у Рибникару нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.

30. 09. 2024. у 14:56

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

Коментари (0)

РАСИПАЊЕ ХРАНЕ: Глобални проблем који има дубоке еколошке, економске и социјалне последице