УЧИМ ГА ДА ЖИВИ КАД МЕНЕ НЕ БУДЕ: Суботичанка Сузана Скендеровић 15 година се бори за боље услове живота сина који има аутизам
АКО се неко у Суботици може назвати "мајка храброст" онда је то Сузана Скендеровић, самохрана мајка троје деце, од којих једно има аутизам. Не само што се свакодневно бори да Александри и Дамјану обезбеди све што је потребно за одрастање и школовање, већ деценију и по бије и битку са болешћу сина Стефана (17).
Захваљујући њеној енергији и упорности, Стефан је данас ученик другог разреда Политехничке школе у Суботици и талентовани млади уметник, који осликава све што га окружује и ствара уметничка дела.
Не желећи да га прекидамо у раду, крајичком ока гледали смо како педантно скицира мртву природу. Онако како је он види и доживљава. На наше одушевљење одговорио је дивним осмехом и наставио да ради раме уз раме са осталим полазницима школе сликарства.
Да нешто није у реду, Сузана је приметила пре но што је Стефан напунио годину. Тада је уочила проблем са говором. Иако су јој говорили да је још мали и да има времена да се то поправи, мајка је осећала да нешто није у реду. Боравак у стационару у Липовици само јој је потврдио дијагнозу.
- Искрено, нисам ни знала шта је аутизам. Сећам се тог боравка у Развојном саветовалишту, били смо тотално изгубљени у лутању од ординације до ординације, добијали смо неке савете, али нико у том драгоценом времену није детету препоручио дефектолога, реедукатора и логопеда да се одмах утврди да ли има проблем - прича нам Сузана. - Срећом, упознала сам сјајне жене, моје пријатељице педагога, дефектолога и логопеда из Суботице, које су почеле да раде са Стефаном када је имао само две године. То је било на моје инсистирање и уз њихову несебичну помоћ, јер системски то тада, а ни сада није решено. Родитељи деце са аутизмом до пете године лутају, иако су баш у том периоду подршка и рад са децом најважнији. Што су старији, то је теже.
Сузани и њеној деци у том периоду много су помогли њена породица и пријатељи.
- Дете не може да борави у вртићу, можда тек два или три сата, и зато родитељи не могу да раде. Тек од пете године се прима туђа нега и помоћ, и родитељ је принуђен да живи од тога. Да ми није било оца и сестре, не знам како бисмо преживели - искрена је Сузана. - Када сам почела да радим, Стефана су чували тек мало старија сестра и брат. А то није било нимало лако. Они цео живот трпе све што се дешава. Често се дешава да буде агресиван и према њима и према мени. Једном сам, да не би ударио сестру, подметнула своја леђа да удара мене и искали свој бес. Данима после сам ишла модра. То је наших 15 минута дневно, а такве или сличне ситуације су свакодневне.
Сузана и Стефан живе аутизам. Захваљујући пожртвованости и труду мајке, Стефан је завршио ОШ "Иван Милутиновић" уз велику помоћ учитељице Ане Корович. Сада је ученик Политехничке школе, смер техничар графичке дораде. Захваљујући стипендији Фондације "Ана и Владе Дивац", одлази на часове сликарства и већ се види колико је талентован.
- Деца су га лепо прихватила, на чему сам им неизмерно захвална и сигурна сам да ће они израсти у добре људе и да ће имати слуха за особе са инвалидитетом. Мени је веома важно да он научи да ради нешто практично, да направи кутију за вино, папирну кесу... А можда ће моћи и да научи да ради дизајн и да једног дана може да ради - верује Сузана. - Највећи задатак нас мајки деце са аутизмом је да их осамосталимо. Да могу нешто да раде кад нас не буде. То је моја мисија, да може самостално да живи кад мене више не буде. Зато је родитељима деце са аутизмом потребна велика системска подршка, коју, нажалост, још немамо.
ОСНОВАЛА УДРУЖЕЊЕ
КАДА је Стефан имао седам година и када је било питање када ће и где ићи у школу, Сузана је основала Удружење грађана "Аутизам Суботица". С временом је Удружење добило просторије, "Кућу иза дуге", и сада је то место где се ради не само са особама са аутизмом него и са онима који имају друге сметње у развоју.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)