МИЛАН ПАНТИЋ КАО ПАРАДИГМА НАШИХ ПОРАЗА: За два месеца се навршава две деценије од убиства храброг новинара који је само радио свој посао

ЈУЧЕ се навршило четрнаест година како је покушано убиство Дејана Анастасијевића и његове породице. Дејана више нема, али то није разлог да се заборави на овај напад чији извршиоци до данас нису откривени.

Милан Пантић / Фото архива

Дејан је сам својевремено направио најбољи пресек стања када је реч о истрази, и објавио у тексту у Времену, пише Веран Матић у анализи за јавнисервис.нет. 

У овом сведочанству дао је одређене правце које је било неопходно обрадити кроз оперативни рад, узети исказе свих које Дејан помиње у врло јасним контекстима, из којих се јасно виде могући мотиви и узроци напада на њега и породицу. Тадашњи министар полиције Јочић и овде је „бриљирао“, као и са изјавом да Пантић није требало да буде убијен већ само застрашен, рекавши да није лако открити нешто за шта нема повода. А сатанизација и претње које је Дејан доживљавао и поводом свог извештавања, и поводом сведочења у Хагу у случају против Милошевића, и повоом најава да ће сведочити и у неким другим случајевима, у истрази уопште нису обрађени и процесуирани. Војислав Шешељ никада после одлежане казне није испитан на тешке оптужбе које је Дејан износио као резултата сопственог истраживања. Исто као и Јовица Станишић и бројни други који се гранају само из ова два примера.

Поред три (реализована) убиства, ово је један од најдрастичнијих примера некажњивост за угрожавање безбедности новинара. Овакви случајеви ми представљају ноћну мору. Прогањају ме и мотивишу да годинама уназад радим на томе и инсистирам да се мења култура, однос политичара и јавноси према том питању како се никада више не би поновили. Жртве и њихове породице су већ платиле сувише високу цену оданости принципима професије.

И у овом случају, само на основу анализе онога што није у истрази урађено, није тешко закључити да постоји још простора да се дође до битних информација које ће разјаснити овај терористички напад, како га је квалификовала полиција (иако је за истрагу било задужено 5. одељење за пожаре, експлозије и паљевине).

Зато се свако мало јавност изненади када проговорим о убиству Милана Пантића.

Нарочито се изненаде када поновим шта је све Комисија за истраживање убистава новинара урадила по том питању. Ми смо наш посао, може се рећи, завршили још пре две године (радна група МУП-а је радила по инструкцијама надлежног тужилаштва из Јагодине ). Схватили смо да смо дошли до лимита могућности. Све смо пробали да на следећој инстанци покренемо ствари. Нисмо успели. За сада.

Имена осумњичених извршилаца и налогодаваца у вези са јасно представљеним мотивом, са територије Београда и Јагодине, достављена су надлежном тужиоцу у Јагодини, са којим смо заједно у више наврата тражили предузимање даљих радњи од Тужилаштва за организовани криминал, које има више оперативних могућности за овако сложене случајеве-истраге. И даље верујемо да прикупљени докази за могуће убице, наручиоце и расветљени мотиви за убиство дописника Вечерњих новости представљају добру основу за интензивирање истраге и подизање оптужнице. Нарочито када имамо и веома важно, кључно сведочење о коруптивној приватизацији као јасном мотиву да се на силу заустави новинар који је писао о корупцији.

Наредне две године се ништа није догађало. Након непрофесионалне истраге у Јагодини у дану када је убијен Милан Пантић, коју карактерише да битни материјални докази нису сачувани, да важне истражне радње нису обављене, обрађене и документоване, суочили смо се са опструкцијом од стране тамошње полиције и правосудних органа: седам радних група које нису решиле овај случај, стотине полиграфисаних… А у исто време нису обављене елементарне радње саслушања супруге, сина, анализа мобилног телефона итд….

О свему томе сам, поводом Дана борбе против некажњивости новинара, писао када је на РТС-у емитован филм „Срце злочина“.

Добитник Нинове награде Саша Илић, рођени Јагодинац, ових дана ме је подсетио на специфичну атмосферу овог града у којем је живео, радио и у којем је убијен Милан Пантић. Много тога објашњава овај текст.

За два месеца се навршава две деценије од убиства храброг новинара који је само радио свој посао. Време је да се направи кључни искорак и доврши истрага на темељима рада Радне групе Комисије за истраживање убистава новинара, да Тужилаштво за организовани криминал преузме истрагу, да се отвори и случај криминалне приватизације која је мотив за убиство и расветли још једно убиство новинара како бисмо савладали некажњивост. То је најбољи начин за превенирање могућег новог насиља и убистава новинара. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације