Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВА СВЕДОЧЕЊА ИЗ ПАКЛА: Искази логораша који су побегли из Јасеновца крајем 1942. године

Слободан Кљакић

30. 04. 2021. у 10:38

ШТА је, у ствари, "јасеновачки мит", који ће Фрањо Туђман на нивоу појма али и садржајно, проширити на "југословенски", а онда и на "србо-комунистички" мит, што је широко прихваћено у круговима ревизионистичке историографије, не само у Хрватској?

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВА СВЕДОЧЕЊА ИЗ ПАКЛА: Искази логораша који су побегли из Јасеновца крајем 1942. године

Можда је најбоље да у овако конципираном историјском додатку на то питање одговоре малобојни преживели из логора Јасеновац, или они који су успели да побегну из тог пакла, како би се из њихових изворних сведочења видело какву истину су сачували у својим сећањима.

Широј јавности је непознато, а из неких разлога та чињеница се углавном заобилази и у историографским радовима, да је прва књига, прецизније - брошура са овом врстом сведочанстава, објављена крајем новембра 1942. године под насловом "Јасеновачки логор - Искази заточеника који су побјегли из логора". Ово издање, штампано на шездесет страница малог формата, у тиражу од 2.000 примерака, објавио је Пропагандни одсек Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), што ће рећи да је изашло под имприматуром партизанске владе и војске.

На ослобођеној територији, у селу Дринићи, књижицу су за штампу припремили Моша Пијаде и Владимир Дедијер, чланови редакције листа "Борба", званичног органа ЦК КПЈ и Врховног штаба НОП и ДВЈ. У брошури су дата сведочанства седморице логораша одбеглих из Јасеновца: Габријела Винтера, Душана Ћулума, Јосипа Хиршбергера, Мирка Унтербергера, Антона Дајча и двојице сељака, неименованих зато што нису хтели да буде објављено њихово име, пошто их је притискала стрепња да ће усташе побити и преостале чланове њихових породица.

ВРХОВНИ ШТАБ Народноослободилачке војске и Добровољачке војске Југославије издао је 20. октобра 1942. наредбу да се о зверствима "хитлеровских освајача и њихових помагача хитно приступи прикупљању података и то тако да буде по могућности што потпуније наведено који су подстрекачи и извршиоци поменутих злочина".

У писму ЦК КПЈ, упућеном националним партијским руководствима 9. новембра 1942. године, указано је на следеће:

"Од огромне је политичке важности за све народе Југославије над којима се искалио и још се искаљује садистички бијес окупатора и њихових слугу да се хитно направи што потпунији списак свих тих злочина: убистава појединаца, масовних убистава и покоља, масовних стрељања, бацања у јаме, одвођења, мучења и убијања у логорима и затворима, паљевина, силовања и пљачкања по селима и градовима, са што је могуће потпунијим навођењем имена жртава, мјестом злочина, имена извршилаца злочина, начину на који је злочин извршен, датума када је извршен, да ли је злочинац за то кажњен, када и од кога, а ако није гдје се сада налази. Ти подаци морају бити сухи, једноставни приказ фашистичких недјела, што детаљнији, точнији и потпунији".

У наредби је наглашено: "Треба имати на уму да је тај материјал ОПТУЖНИ МАТЕРИЈАЛ ПРОТИВ ОКУПАТОРА И ЊЕГОВИХ СЛУГУ УСТАША И ЧЕТНИКА од огромне политичке важности и с њиме смо обавезни што прије упознати совјетску и свјетску јавност, али и саме наше народне масе преко једне штампане збирке. НЕ ДОПУСТИТИ ДА СЕ У ТАЈ МАТЕРИЈАЛ ПРОМАКНЕ МА КАКВА НЕТАЧНОСТ".

Већ 25. новембра дата је у штампу брошура "Јасеновачки логор - Искази заточеника који су побјегли из логора", прво јавно сведочанство о паклу овог усташког логора истребљења, који је по геноцидном плану гутао животе Срба, Јевреја и Рома, Хрвата и Муслимана антифашистичке и југословенске оријентације.

У БРЕМЕ ОБЈАВЉИВАЊА партизанског сведочанства о Јасеновцу, рад краљевске владе избегле у Лондон био је тешко оптерећен унутрашњим односима, до краја заоштреним по линији српско-хрватског спорења. Један од непосредних повода тог заоштравања био је тзв. Валеријанов меморандум, у којем је Српска православна црква раније изнела податке о усташким злочинима, уз навођење броја о 180.000, односно 360.000 побијених Срба у НДХ, у првим месецима њеног постојања. После овог меморандума следили су и други извештаји, у којима су изношени подаци да број жртава међу Србима расте. Такве тврдње оспоравали су хрватски представници у краљевској влади, посебно инсистирајући на ставу да ови извештаји изједначавају усташтво и хрватство, што су подвргавали жестокој критици, једнако као и тезу о саодговорности Католичке цркве за усташке злочине.

У том погледу предњачили су Јурај Крњевић, потпредседник ХСС-а и његова десна рука у Лондону, главни економски идеолог ХСС-а Рудолф Бићанић. Он је срочио и одговор на извештај СПЦ, познат као "Бићанићев меморандум", у коме је минимизирао "убијање Срба са стране Хрвата", износећи тврдњу да "с друге стране, у Србији убијају Хрвате, и Муслимане и католике", мада у Србији није било убистава Хрвата нити Муслимана, као припадника нације или вере. После три деценије, Илија Јукић је 1975. године обелоданио истину да је Бићанић свој меморандум писао по наруџби, у ствари по налогу Ватикана, чијем је представнику код британске владе Бићанић предао текст "пред Божић 1941". Полазиште с којег је Бићанић писао меморандум садржано је у његовом ставу да је изношење података о размерама свирепих усташких злочина "политички напад на хрватски народ као целину", што је био и непоклобљиви став Крњевића. Из угла Ватикана, тај меморандум је био потребан зато што је већ и у британској штампи, на пример у часопису "Тајм и тајд", помињано да су "хрватски римокатолички свештеници учествовали у масакрирању Срба".

Али, да се вратимо поменутој партизанској брошури, уз навођење неких исказа одбеглих логораша.

"Из Јасеновца зна се само један пут - за Градину!"

"ХИЉАДЕ И ДЕСЕТИНЕ хиљада Срба, Српкиња и њихове дјеце издахнуло је под ножевима и маљевима јасеновачких звијери. Хиљаде хрватских и муслиманских родољуба пало је од плаћеничке крвничке руке" - читамо у овој брошури.

А где су гробнице за толике жртве?

У самом јасеновачком логору између језера, централне кухиње и барака.

Ниже логора, према Кошутарици.

По шуми ранијег логора II.

У Крапју. У Уштицама, по сељачким баштама, на православном гробљу.

По Градини. Највише по Градини.

Свукуда...

Рачуна се да су у Крапју и Уштицама затрпане десетине хиљада лешева. А у Градини, и до двеста хиљада.

Приватни чиновник из Загреба Габријел Винтер изнео је у свом исказу и ове детаље:

"Од 200.000-300.000 људи, који су отприлике у толиком броју прошли кроз Јасеновац, на слободу је пуштено једва 20-30", али "под пријетњом смртне казне за причање о страхотама јасеновачког пакла".

"У Градини", сведочи Винтер, "под обалом постоји као нека тераса гдје искрцавају људе, жене, дјецу. Онда их у мањим групама одводе нешто даље од ископаних јама. Један усташа држи жртву а други удара маљем по глави. Тројица чувају позади да ко не би побјегао. Усташа код клања буде више или мање, већ према томе ради ли се о ликвидацији људи или жена и дјеце. (...) Као кочијаш долазио сам са колима до над саме те рупе. Видио сам напола пуне рупе у којима су љешеви били уредно сложени као на катове. Гдје стане цијели човјек метали су и по двоје дјеце. Љешеви сложени као цјепанице."

У КОЛЕКТИВНО ДАТОМ исказу одбеглих логораша читамо и ове детаље о злогласном јасеновачком крематоријуму:

"Пећи инг. Пићилија биле су сазидане у великој фуруни циглане. У тунелу, жртве су задржаване живе до часа када треба да се отпреме у пећи.

Пећи су радиле на смјену. У сваку стајало је одједанпут по 40 људи. Људе су убијали маљем, гвозденом шипком, клали, некад живе и полуживе бацали у пећ. Два транспорта дневно. Густ дим ишао је кроз велики фабрички димњак и пробијао кроз кров. Смрад паљеног људског меса допирао је до Јасеновца. Сви су знали шта се ради у циглани. И околна села.

Лубурић је одржао у Јасеновцу јавни говор у коме је казао да му Јасеновчани пребацују да у логору пеку људе. "Нека се неко усуди, казао је Лубурић, па нека дође да нам покаже гдје ми то радимо, гдје ми то људе бацамо у оџак".

Усташке звијери кољу дјецу пред мајкама, врше мучења, каква ниједна машта не може да замисли. Силовање жена врши се навелико на првом спрату у згради циглане гдје се налази цивилна управа логора."

Дакле, само у тзв. Пићилијевим пећима, чије постојање у Јасеновцу фалсификатори данас поричу, спаљено је за неких пет месеци око 24.000 жртава.

У исказу Душана Ћулума читамо:

"Отпочело је масовно довођење Цигана. Дневно је стизало по 6-12 вагона. Искрцавани су пред логором и ту су морали да сједе на земљи. Усташе су одвајале најприје мушкарце и одводили их тобоже 'на рад за Њемачку'. Цигани су морали да пјевају: 'Павелићу, живјела ти рука, што ти уби српскога хајдука' (...) Логор и Градину веже дереглија на жици којом је управљала група Циганина Мите, скитнице и криминалца. Та дереглија може да превози по 6 кола или по 70-80 људи.

Жртве су превозили у Градину и шлепом. Вуку дјецу и ситније ствари (крупније су им одмах одузели). У шлеп стаје по 100-150. Пјевају севдалинке и усташке пјесме. Тјерају их низ Саву, у Коштарички бок или у Градину. 'Д' група ископала је већ јаме разних димензија. Највеће су дугачке по 70 метара, широке 4-6 метара, дубоке 2-3 метра. Усташе жртве јуре и туку до јаме гдје добију коначни ударац. Неке падају у несвијест, прије тога. Усташама је стало до тога да жртве муњевито ликвидирају, прије него дођу себи од препасти. Усташе се враћају са тих клања крвавих руку и одјеће. Кад напуне рупе, онда их загрћу. Један усташа је причао: 'Усташки официри заврну рукаве и предњаче у клању. Они су најистрајнији. Њих клање раздражује, опија'!"

У ЗАЈЕДНИЧКОМ ИСКАЗУ, објављеном под насловом "Лик једног џелата", описан је извесни Пудић, чије име одбегли логораши нису ни од кога сазнали.

"Висок, сув, мршав, живчано болестан, у усташком радном одијелу без цајга, без икаквих ознака, са револвером под капутом.

Шеф масовних убијања.

Заточеници који су га знали кажу да је ликвидирао логор у Јадовном у Лици (око 30.000 људи). Живе бацао у провалије. Био је у логору Крапље. Тамо је приредио масовно клање једне ноћи. (...) Пудић је навраћао и у логорске радионе, ишао од једне до друге, изводио људе и убијао их из револвера. (...) Хвалио се да га чују заточеници - како највише воли клати. Показивао је нож крвав. Говорио је никад га не бришем, многе сам с њиме клао! (...) Циганке је силовао. Живу циганску дјецу је закопавао у земљу, убијао је као нико Цигане."

Извод из још једног заједничког сведочења:

"Масовно убијање - то је свакодневна и сваконоћна појава у јасеновачком логору. Стотине и хиљаде иду у смрт без престанка. А постоје и нарочита убијања из нарочитих побуда. Усташки крволоци посебно кољу, да тако кажемо, за свој рачун; кољу на своје и поглавникове крваве имендане и рођендане, на поједине свеце, На Божиће и Ђурђевдане. Или убијају из освете за неког убијеног усташког пса, по двадесет до сто заточеника одједанпут. Убијају због клипа кукуруза који је неки изгладњели устргао, убијају због једног крумпира, убијају због тога што заточеник није поздравио неког усташу, убијају јер им се убија, јер могу и имају кога убијати. Све то иде онако успут, изван редовних масовних убојстава. Убијају људе јер су стари, јер су слаби, јер су болесни, јер не могу бити дебели и здрави у логору. Кад логорска управа затражи да у логору мора бити, на примјер, 500 људи мање, тај се број мора намирити одређеним бројем из сваке радне групе. Таква су 'чишћења' честа."

Захваљујући овој брошури и сведочењима која су у њој изнета о страхотама јасеновачког логора и броју жртава до средине новембра 1942. године, отворен је простор да ЦК КП Југославије упути Извршном комитету Коминтерне 9. децембра 1942. извештај у коме је наведено:

"У усташком логору у Јасеновцу побијено је стотине хиљада људи."

25. 04. 2021. у 19:46 >> 19:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

Свет

0 41

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15