УПОЗОРЕЊЕ ЗА ПРАЗНИКЕ: Крпељи су измилели, 20 одсто их је заражено лајмском болешћу!

ПРЕДСТОЈЕЋИ празници, Васкрс и Први мај и овог пролећа ће измамити велики број наших суграђана у природу, у којој морамо бити обазриви и чувати се убода крпеља.

Фото: Архива

Доктор Иван Алексић, помоћник директора за Службу за биоциде и програме медицинске екологије у Заводу за биоциде и медицинску онкологију подсећа да на појединим локацијама стално има и заражених крпеља који преносе Лајмску болест, почев од Аде Цигналије, Топчидера, Бојчинске и Липовачке шуме. Зараженост крпеља буде од 10 до 50 одсто, а ове године их је заражено 20 одсто.

- Крпељи су пауколики зглавкари, широко распрострањени на целој планети. Опстају у свим климатским зонама. Нарочито добро су прилагођени влажним климатским областима, а ако постоји могућност налажења плена, лако се прилагођавају и пустињској клими.

Највише бораве у травнатим, жбунастим заједницама (шуме, степе, саване, паркови) и рудералним стаништима. Лако се прилагођавају различитим условима средине, тако да неке врсте могу да живе у објектима за смештај и боравак животиња, као и у стамбеним објектима. Чести су на местима где је велика флуктуација животиња.

Ове крвопије су активне чим спољашња температура буде изнад 4 степена, што значи да се могу појавити и у зимским месецима када је напољу топло.

Фото: В. Н.

- У нашим крајевима крпељи се активирају у пролеће и активни су до почетка јесени. Њихова бројност је највећа током априла и маја (када има и највише падавина), затим опада у току летњих месеци. Други врхунац бројности се бележи обично у септембру, али је бројност тада знатно мања него на пролеће.

Хидрометеоролошки услови током пролећа нису били повољни за масовнију појаву крпеља. Пораст бројности крпеља се очекује у наредном периоду, услед повећане влаге и најављеног топлијег времена - каже др Алексић.

ЧУВАЈТЕ СЕ РИЦИНУСА

Код нас је, према његовим речима, најчешћи обичан или шумски крпељ Иxодес рицинус. То је тврди крпељ који најчешће паразитира на стоци, јеленима, псима и осталим животињама, као и на људима. Ова врста носи назив рицинус зато што женка, када се напије крви постане велика попут зрна грашка а обликом и бојом подсећа на плод биљке рицинус.

- Станишта ових крпеља су најчешће листопадне шуме, травнате површине и предели покривени жбунастом вегетацијом. На врховима влати траве или листова чекају свој плен на који се каче, те трагају за погодним местом на телу на коме ће се причврстити и исисати потребну количину крви за даљи развој.

У Београду их највише има у шумама, која су истовремено и излетишта, као што су Бојчинска, Манастирска и Липовичка шума, Кошутњак, Бањичка шума, Авала, затим на Ади Циганлији и Ади Хуји.

- Проценат крпеља заражених бактеријом која изазива Лајмску болест варира од године до године као и између локација на којима је узет узорак. Овог пролећа просечна зараженост је око 20 одсто, што је нешто мање него протеклих неколико сезона - каже др Алексић а додаје да због тога што у многим случајевима убод крпеља и први знаци Лајмске болести прођу неопажено, потребно је сваког извађеног крпеља из тела анализирати на присуство бактерије која изазива Лајмску болест.

(Ало.рс)

Препоручујемо

Србија

0 0

ПРВО ЧИСТЕ ПРИОБАЉА РЕКА: У Пироту почиње сезона уништавања ларви крпеља

29. 03. 2021. у 14:30

Друштво

2 2

ГДЕ ЋЕ СРБИ ЗА УСКРС И ПРВИ МАЈ? Смештаји на планинама и у бањама скоро пуни, путује се и у – Египат

28. 04. 2021. у 18:55

Друштво

0 7

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ: Шта да раде они којима је термин за другу дозу вакцине за празнике?

28. 04. 2021. у 15:42

Београд

0 1

РАДНО ВРЕМЕ ЗА ПРАЗНИКЕ: Ево шта ће све радити у наредним данима

28. 04. 2021. у 16:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације