Друштво

СТИЖУ АКОНТАЦИЈЕ, АЛИ СПРЕМНЕ И ЖАЛБЕ: Првих 2.050 решења о реституционалном обештећењу уручено власницима, многи незадовољни износима

04. 05. 2021. у 11:00

ПРВИХ 2.050 решења о реституционалном обештећењу већ је стигло на адресе старих власника, којима је после Другог светског рата одузета имовина, или њихових наследника. До јуна ће их укупно бити послато 3.500, потврдио је за "Новости" директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

СТИЖУ АКОНТАЦИЈЕ, АЛИ СПРЕМНЕ И ЖАЛБЕ: Првих 2.050 решења о реституционалном обештећењу уручено власницима, многи незадовољни износима

На ова решења, међутим, многи којима земља и куће не могу да буду враћене у натури увелико спремају жалбе.

До сада су послата решења била махом на 1.000 до 5.000 евра обештећења по особи. Процене су да после тога остаје још око 9.000 предмета који ће подразумевати исплату, а не натуралну реституцију, а о којима ће Агенција одлучити у наредне три-четири године.

Они који добију до краја овог јуна решење, могу да очекују аконтацију до краја године. Она износи 10 одсто суме коју ће им држава надокнадити за одузето, а према коефицијенту од 15 одсто вредности те имовине. То значи да, уколико је Пореска управа проценила некретнине нпр. на милион евра, стари власник или његов наследник добија 150.000, од чега је аконтација 15.000 евра. Остатак ће у наредних 12 година добијати у обвезницама, почев од јануара 2022.

Међутим, многи нису задовољни обештећењем које им је држава наменила. Како најављују Радован Ђуричић из Удружења "Реституција 2020" и Бранислав Трајковић из Лиге за заштиту приватне својине, хиљаде незадовољника затрпаће жалбама Министарство финансија, као другостепени орган.

- Јављају нам се многи који су добили решења и кажу да су обрачунати износи срамно ниски и далеко испод било какве тржишне вредности. Од људи се очекује не само да прихвате тек 15 одсто цене онога што им је отето, већ још и да тих 15 одсто деле сви наследници и њихове породице - каже Ђуричић.

Трајковић додаје да они и даље од државе траже супституцију, односно заменску реституцију у истој катастарској области. Каже, држава има довољно земље, али и кућа и станова.

- Пре 10 година, према подацима саме државе, у Београду је било 460 хектара земљишта и око 1.500 објеката који су могли да се враћају у оквиру заменске реституције. Када би се свима вратило оно што је могуће у замену, више новца би остало у буџету за оне за које је једино решење исплата, па би и коефицијент обештећења могао да буде виши - каже Трајковић.

Обојица тврде да је обештећење које је у току противуставно и дискриминаторско, као и да им је министар пољопривреде Бранислав Недимовић, приликом сусрета, обећао да ће бити издвојено пољопривредно земљиште из државног фонда за супституцију. А сада, додају, од тога нема ништа. Такође се питају како је држава унапред могла да израчуна коефицијент када још нису окончани сви поступци пред Агенцијом, па се не може знати да ли је износ од две милијарде евра, опредељених за те намене, довољан. То им рађа сумњу да ће процене бити неправедне и паушалне.

ТРАЖЕ УБРЗАВАЊЕ ПОСТУПАКА

ЗАКОН о реституцији био је пред Уставним судом и закључено је да је у складу са Уставом. На њега је сагласност дала и Венецијанска комисија, одговара на све примедбе директор Агенције Страхиња Секулић. Он додаје да се многи грађани јављају Агенцији, али не са жалбама, већ тражећи да убрза поступке не би ли што пре добили новац.